Izvor: Blic, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robne etikete često obmana
Robne etikete često obmana
Ono što svi građani Srbije mogu da primete jeste da na tržištu gotovo nema proizvoda koji na sebi nema jasno naznačenu deklaraciju. Međutim, i pored oštrih kazni koje su propisane, dobar deo deklaracija nije potpuno jasan i precizan. Tako neke namirnice imaju pogrešno navedene nazive, na drugima je nejasan rok trajanja, na trećima se zna poreklo, ali ne i proizvođač...
- Pravilnik o deklarisanju upakovanih proizvoda obavezujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je za sve proizvođače pa svaki proizvod, čak i onaj najmanje veličine, mora imati odgovarajuću deklaraciju na kojoj je objašnjeno o kakvom je proizvodu reč. Nadležni za kontrolu su sve inspekcije u zavisnosti od vrste proizvoda - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd.
Međutim, i pored postojećeg pravilnika, on kaže da se na tržištu u poslednjih šest meseci našlo niz proizvoda sa ne potpunim deklaracijama.
Bogosavljević podseća na slučaj alpskog mleka proizvedenog u Tuzli, ali i na slučaj industrijskih sladoleda kada je na jednom od njih kao proizvođač bio potpisan 'Frikom', iako ga je proizvodio zagrebački 'Ledo'.
- Kako su obe ove kompanije pod istom kapom, prizvođači su sebi dali za pravo da napišu nepotpunu deklaraciju. To znači da proizvođači ne poštuju elementarne podatke i često potrošače dovode u zabludu. Tako na tržištu imamo čitav niz prevarnih radnji koji idu upravo kroz deklaracije - kaže Bogosavljević i dodaje da najveću odgovornost o deklaracijama nose proizvođači, ali su jednako odgovorni i prodavci koji pristaju da prodaju nepotpuno deklarisanu robu.
Za kontrolu proizvoda biljnog porekla zadužena je Poljoprivredna inspekcija.
- Od 670 uzoraka koje smo prikupili tokom 2006. godine, 40 odsto proizvoda nije odgovaralo deklaraciji. Najveće nepravilnosti bile su u samom nazivu proizvoda, odnosno većina njih nije bila imenovana na pravi način - kaže za 'Blic' Nenad Vujović, načelnik odeljenja za kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda pri Ministarstvu poljoprivrede.
Tako je kod 12 slučajeva kafe u prvoj polovini prošle godine utvrđeno da je umesto kafe pakovan surogat, odnosno ječam i leblebija. Slična situacija bila je kod dodataka jelima pa od 150 uzoraka 10 odsto nije odgovaralo parametrima kvaliteta jer su u sebi sadržali veću količinu soli od dozvoljene.
Prema njegovim rečima, primenom Nacionalonog zakona o zaštiti potrošača, najveću odgovornost za nepravilno deklarisanu robu snosi prometnik.
- Ukoliko se na deklaraciji utvrdi nepravilnosti, inspekcija prometniku daje nalog da u roku od pet do sedam dana otkloni iste. Sledeći korak je donošenje rešenja o zabrani prometa robe stavljene u prodaju. Kazne za prometnike su veoma oštre i iznose od 300.000 do tri miliona dinara - priča Vujović i dodaje da su u toku prošle godine u 940 slučajeva zabranili promet, podneli 244 prijave za privredni prestup i 788 zahteva za prekršaj. Van prometa je stavljeno 235 tona namirnica biljnog porekla i 110.000 litara napitaka u vrednosti od 41,8 miliona dinara.
Međutim, muke sa loše deklarisanom robom nemaju samo potrošači Srbije. Prema tvrdnjama britanskog Nacionalnog foruma za srce, novi sistem etiketiranja proizvoda prehrambene industrije dovodi kupce u zabludu, pošto su etikete sročene tako da se stvori utisak da je proizvod zdraviji nego što jeste. Ustanovljeno je i da proizvođači navode podatke za neprirodno male porcije, dok se podaci o dnevnim potrebama zasnivaju na ishrani odraslog muškarca, što znači da deca, tinejdžeri i žene mogu pogrešno da pomisle da su njihove dnevne potrebe za određenim sastojkom veće nego što jesu.
Tako, na primer, na kutiji 'Kelogovih' žitarica za decu piše da porcija od 30 grama obezbeđuje 13 odsto dnevnih potreba za šećerom ali, kako su to dnevne potrebe odraslog muškarca, trebalo bi da piše da obezbeđuje 24 odsto dnevnih potreba za šećerom deteta uzrasta između pet i deset godina. Autori izveštaja su pozvali proizvođače da kupcima ponude jasnije etikete.
Marija Škrbić Šta treba da sadrži deklaracija
1. Naziv pod kojim se roba prodaje
2. Trgovačko ime - ako ga namirnica ima
3. Spisak sastojaka
4. Neto količinu
5. Rok upotrebe
6. Uslove čuvanja i skladištenja
7. Naziv sedišta, odnosno adresu proizvođača
8. Ako je roba iz uvoza, naziv zemlje proizvođača i naziv zemlje uvoznika
9. Kategoriju kvaliteta ili klase
10. Druge podatke od značaja za potrošača
11. Deklaracijom se ne može sugerisati da namirnica ima naročite osobine ukoliko ih ima svaka namirnica te vrste Savet za potrošače
Ako potrošač primeti da namirnica nema deklaraciju koja sadrži propisane podatke može da se obrati sanitarnom ili poljoprivrednom inspektoru, odnosno udruženju potrošača.
Uz pomoć inspekcije ili udruženja potrošača može da se utiče da se javnost obavesti o pojavi koja u krajnoj liniji može da bude štetna po potrošače.
Potrošači mogu i trebalo bi da zaštite sami sebe. Kada kupuju robu bez deklaracije rizikuju da ugroze svoje zdravlje.
.jpg)
