Izvor: Politika, 06.Apr.2015, 15:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robija na štrafti
Zgrada Okružnog zatvora u Pančevu nalazi se na krajnje neuobičajenom mestu – gradskom korzou
Pančevo – S prvim toplijim danima prozori zgrade u Njegoševoj ulici broj 6 u Pančevu češće su otvoreni, te tako njenim stanarima stižu zvuci „slobode”. Objekat se nalazi u srcu grada, i ne bi bilo mesta priči da nije reč o pedesetak metara nekadašnje Zatvorske ulice, i zgradi u kojoj borave oni koji su se ogrešili o zakon. Kako se desilo da je ovo zdanje ne baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reprezentativne namene, pa i takvog izgleda, završilo na najboljoj lokaciji u gradu?
Prema onome što se može naći u zavičajnoj literaturi, objekat „kraljevskog sudskog zatvora” namenski je sagrađen u vreme Banatske vojne granice i vladavine carice Marije Terezije, negde između 1800. i 1825. godine. Nigde se jasno ne obrazlaže zašto se zatvor našao u ondašnjem strogom centru varoši, budući da je još jedna pritvorska jedinica postojala i to nedaleko, u zgradi ondašnjeg Magistrata, a današnjeg Narodnog muzeja.
U knjizi „Umetnička topografija Pančeva”, Pavle Vasić je sakupio podatke da je objekat izgrađen od opeke, a ulična fasada jednostavna sa odlikama romantizma, da ima dva nivoa i da je dužine 53 metra, a širine 11. U podrumima zgrade, beleži Vasić, sačuvano je nekoliko prostorija ukopanih ispod nivoa suterena kao „slepe sobe” (bez otvora i bez ikakve dnevne ili veštačke svetlosti), koje su u ono vreme služile za izdvajanje osuđenih lica po kazni – samice. „Tačno je da se u podrumu zgrade nalaze ćelije i mogu vam reći da je tamo uistinu strašno. Tokom radova na uvođenju kanalizacije, sedamdesetih godina i sam sam „boravio” u samicama u kojima se ne možete uspraviti, a zatekli smo i bukagije kojima su zatvorenici bivali okovani. Pamtim da nije bilo memle. Onaj koji je to gradio, znao je svoj posao”, priča nam Branislav Amidžić, koji je u to vreme bio šef gradilišta pančevačkog „Vodovoda”.
Danas su na spratu zgrade smešteni zatvorenici sa dužim stažom, dok su istražne ćelije raspoređene paralelno sa šetalištem, od kojeg ih deli tek uzan hodnik sa prozorima koji su jedini izvor spoljnog vazduha. Preko dana prolaznici često razgovaraju pod prozorima, metar ili dva od zatvorenih stanara, dok se za večernjih sati čuje muzika iz kafića i restorana i žamor mladeži sa druge, slobodne strane zida.
„Ljudi pričaju, smeju se, nesvesni da sa druge strane čame zatvorenici i da se sve čuje. Tokom dnevne šetnje u zatvorskom dvorištu, zbog otvorenog prostora još je jači osećaj da ste ’napolju’. Neverovatno je da vas od pravog života deli samo jedan zid. Najteže je, ipak, uveče kada se čuje muzika iz kafića čije se bašte naslanjaju na zgradu zatvora”, kaže nam jedan od bivših „stanovnika” Njegoševe 6.
Na jedan od zidova zatvorskog dvorišta naslanja se i kuća komšije Ivana Rakidžića, koji kaže da uglavnom nema problema zato što živi u neposrednoj blizini. Dodaje, međutim, da je bilo nekoliko pokušaja bekstva preko njegovog kućnog dvorišta.
„Moja baba je čak uhvatila jednog begunca i zatvorila ga u našoj letnjoj kuhinji, sve dok nije došla policija i vratila ga u zatvor. No, to je bilo davno i dugo nije bilo takvih epizoda”, kaže Rakidžić.
Mada ne spada u najlepša gradska zdanja, zgrada zatvora je zbog svojih istorijskih i kulturnih vrednosti pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Stručnjaci kažu da je to zato što izgledom odgovara arhitekturi centra starog Pančeva.
Izmeštanje na čekanju
Dugo godina se govori o izmeštanju kazneno-popravne ustanove za odrasle iz gradskog ambijenta. Pre pola decenije je zabeležena poseta predstavnika resornog ministarstva, kada je i pominjan rok od dve godine za izgradnju novog zatvora u Pančevu.
Olga Janković
objavljeno: 06.04.2015.
.jpg)
