Izvor: Politika, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Riznica u rekama
Srbija bi uskoro mogla da dobije i prvu podvodnu mapu Srbije. Naše reke su bogate arheološkim materijalom, ali nikada niko nije hteo na tome planski da radi i da popisuje predmete od istorijskog značaja za našu baštinu. Takođe, neverovatno zvuči činjenica da Srbija ima 2.000 kilometara plovnih puteva, ali ne i muzej plovidbe, kaže Gordana Karović, predsednica Udruženja podvodnih ronilaca.
- Državne institucije nemaju vremena, ni novca, da se time bave. Udruženje pokušava da to nadomesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako što će ono istraživati dubine naših reka, s obzirom na to da su mnoge lokacije za koje se pretpostavlja da kriju tajne iz naše prošlosti van domašaja istraživača. Još ima mnogo toga da se otkrije u vodama naših reka - tvrdi Karović.
Reč je o podvodnim nalazištima srpskog dela Podunavlja, Save, Morave i Tise, a time bi se obezbedila osnova za dalji rad na pravnoj i fizičkoj zaštiti tih lokaliteta. Članovi ovog udruženja će prikupljati i obrađivati istorijski materijal i arhivsku građu o podvodnoj arheološkoj baštini i istoriji plovidbe.
Posle podvodnog istraživanja Trajanovog mosta na dnu Dunava, kod Kostolca, između Srbije i Rumunije, Gordana Karović nastavlja da istražuje akvatorijum naših reka Save, Morave, Tise, pa i pojedinih pritoka. Ona se sprema da ovih dana, dok je vodostaj Save nizak, zaroni kod Šapca, na mestu gde je nekada bila srednjovekovna tvrđava i gde su se odigravale brojne bitke. U ovu akciju kreće zbog nekih saznanja o arheološkim ostacima koji mogu biti značajni za srpsku i evropsku baštinu.
Karović sa svojim saradnicima priprema video-materijal o brodu "Slovenac" koji je potopljen 1945. godine. Olupina ovog broda pronađena je na 124. kilometru Save kod Jarka. Reč je o parobrodu koji je građen krajem 19. veka. To je ujedno i najstariji sačuvani brod u Srbiji. O brodovima koji su pre toga plovili rekama Srbije stručnjaci donose zaključke na osnovu ilustracije, ali materijalnih ostataka nema. Brod "Slovenac" je jedan od prvih, mada, kako očekuje naša sagovornica, verovatno ne i poslednji koji će biti pronađen u našim rekama.
Ona podseća da je poznato da je kod Prahova na Dunavu, u septembru 1944. godine, potopljeno 150 nemačkih brodova.
"Lično sam videla 40 brodova. To može da bude zanimljivo za svaku vrstu istraživanja. Za sada je rađeno samo snimanje, ali organizovanog ronjenja na tom delu Dunava nije bilo", ističe ona.
"Obale i vode reka srpskog dela Podunavlja bile su, od praistorije, pozornica mnogih kulturnih procesa i istorijskih zbivanja. Na njihov izuzetan, a do sada potpuno neiskorišćen potencijal ukazuje dobro očuvan, tipološki veoma heterogen arheološki materijal. Nažalost, on ne potiče sa arheoloških iskopavanja, već je uglavnom nalažen prilikom eksploatacije šljunka i peska iz korita reka", kaže Karović.
Bageri često izvlače koštane ostatke mamuta, bizona i džinovskog jelena. Oni su pronađeni na Savi kod Gomolave, Sremske Mitrovice, između ušća Bosuta i Drine, na Dunavu kod Rama. Iz reka su izvađeni srednjovekovni mačevi, metalno posuđe, novac, delovi keramičkih posuda.
U rekama Srbije su otkriveni ostaci mostova, vodenica, sojeničarskih naselja, zatim dva čamca iz rimskog perioda u blizini Prahova i više čamaca-moniksila (plovni čamci rađeni od jednog dela drveta) različitih dimenzija. Najinteresantniji primerci su izvađeni iz Save kod Hrtkovaca i iz Dunava na prostoru ispod Petrovaradinske tvrđave. Od hrastovog stabla pravljeno je i 14 metara dugačko plovilo, bez spojnica. Samo su vesla korišćena za njihovo pokretanje.
Reke su, za razliku od zemlje, mnogo pogodnije za očuvanje organskog materijala u mulju. Ono što ne možete da nađete na kopnu čeka vas ispod vode, ako imate sreću da ga otkrijete, kaže Karović.
Rečno blago se, nažalost, ne nalazi u muzejima, nego u privatnim zbirkama, daleko od očiju javnosti. Po saznanjima Gordane Karović, privatne zbirke su izuzetno bogate arheološkim ostacima od praistorijskog doba do danas. Mnogi od njih i ne znaju šta kriju u svojim zbirkama. Udruženje planira da u saradnji sa njihovim vlasnicima iduće godine organizuje izložbu o rečnom blagu Srbije što bi bila prva izložba takve vrste u Srbiji.
[objavljeno: ]
