Izvor: Blic, 24.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizični sirevi i sladoled
Rizični sirevi i sladoled
BEOGRAD - Godine besparice i nemaštine tokom protekle decenije, učinile su da se prilikom kupovine namirnica raspitujemo za cenu, retko za kvalitet, poreklo i rok upotrebe.
Takođe, zbog nedostatka para, 1996. napuštena je, do tada redovna sistematska kontrola zdravstvene ispravnosti životnih namirnica na beogradskim pijacama, u svih 16 opština, što je kontinuirano sprovodila Služba za unapređenje ishrane Gradskog zavoda za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zdravlja (GZZZ).
Danas ova služba, najčešće tek na zahtev Republičke sanitarne inspekcije, s vremena na vreme, opet zbog nedostatka para, jer su analize skupe, ispituje kvalitet namirnica na beogradskim tezgama, državnim prodavnicama i privatnim zanatskim radnjama.
- Proizvodi od mleka, pre svega sirevi, dugi niz godina unazad pokazuju znatan procenat neispravnosti - kaže za 'Blic' dr Vesna Pantić-Palibrk, načelnik Službe za unapređenje ishrane GZZZ.
Prema njenim rečima, iskustva zavodskih laboratorija ukazuju da je hrana iz velikih industrijskih pogona, gde je tehnološki i higijenski postupak proizvodnje, pakovanja, lagerovanja i uslova u kojima se namirnice čuvaju pod strogom kontrolom, daleko bezbednija od one koja se proizvodi u privatnim zanatskim radionicama.
- Te radionice najčešće nemaju tehnologa i svoje laboratorije, vlasnicima koji proizvode male serije skupo je da ih plaćaju, pa su i propusti u kvalitetu češći - napominje dr Pantić-Palibrk.
Naša sagovornica podseća da je tokom 2002. sanitarna inspekcija imala dve velike akcije kontrole kvaliteta namirnica na beogradskim pijacama i tada je pronađeno da su čak 50 odsto uzorkovanih sireva mikrobiološki - neispravni!
- U toku ovogodišnje letnje akcije kontrole zdravstvene ispravnosti sladoleda, nije pronađen nijedan neispravan uzorak poreklom iz pogona velikih proizvođača, dok je kod sladoleda spravljenih u malim zanatskim radionicama pronađeno 30 odsto neispravnih uzoraka - navodi dr Pantić-Palibrk. Proletos, kada je rađena kontrola zdravstvene ispravnosti voća i povrća, analize su, 'na naše iznenađenje, jer smo strahovali od prisustva ‘nepoželjne hemije’ zbog velikog broja napisa o prekomernoj upotrebi pesticida', dodaje ona, 'pokazale da su ove namirnice bezbedne za ljudsku upotrebu i dobrog su kvaliteta'. Nisu nađeni, ističe dr Pantić-Palibrk, teški metali, kao ni rezidue pesticida. Zbog nedostatka para za nabavku sredstava za zaštitu bilja, kod nas ovaj problem, smatra ona, još uvek nije prisutan u meri u kojoj zadaje glavobolju bogatijim zemljama.
Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica (1991), ukazuje dr Pantić-Palibrk, nije adekvatno definisao kontrolu proizvodnje namirnica u zanatskim radnjama, pa zato tu i ima više propusta. Ekspertska grupa koja priprema predlog novog paketa zakonskih propisa o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti namirnica, na čelu sa prof. dr Gordanom Ristić iz Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu, priprema unapređenje te regulative u skladu sa evropskim propisima, napominje naša sagovornica i dodaje da će tada 'verovatno kontrola biti na višem nivou'. Z. D. Marković Ne kupovati sa uličnih tezgi
- Najveći rizik po zdravlje građana je hrana sa uličnih tezgi, bez obzira na to o čemu je reč, konzervama ili pripremljenoj hrani. Ne zna se ni kako je čuvana, niti kako transportovana, sve je pod znakom pitanja i zato apelujemo na građane da takvu hranu, kad god je to moguće, izbegavaju - savetuje dr Pantić-Palibrk.
