Izvor: Politika, 17.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ritual kamiondžija
Kad se zaustave i izađu iz kabine, prvo obiđu oko kamiona, pažljivo zagledaju ispod karoserije, proveravaju da li su katanci i plombe na tovaru ispravni, usput nešto zategnu, protrljaju farove, podese retrovizore
Ispred ulaza u motel postoji prostran, državni parking na kome uglavnom odmaraju vozači velikih savremenih drumskih krstarica iz gotovo svih evropskih i vanevropskih zemalja. Osim prostranosti, na parkingu nema gotovo ničega, jedan kontejner za smeće i dva mobilna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ve-cea dobijena iz neke donacije naših evropskih prijatelja.
Ipak, u smiraj dana, na parkingu se održava prava revija moćnih mašina svih svetskih proizvođača kamiona. Ne zna čovek čemu pre da se divi, spoljašnjem izgledu ili komforu u kabinama. Moćni farovi i ukrasne sijalice oko kabine paraju noćno nebo, aluminijumske felne na dvadesetak i više uparenih točkova po kamionu šljašte i vraćaju odsjaj. U kabinama pravi luksuz. Komforni kreveti, frižideri, stereo uređaji, televizori"
Kamiondžijama je to druga kuća u kojoj provedu najveći deo svog života na svetskim drumovima i parkinzima i vrlo su ponosni na svoje ljubimce. Kad se zaustave i izađu iz kabine, prvo obiđu oko kamiona, pažljivo zagledaju ispod karoserije, proveravaju da li su katanci i plombe na tovaru ispravni, usput nešto zategnu, protrljaju farove, podese retrovizore.
Shvatio sam odmah da je to uobičajeni ritual kamiondžija pred kolegama koji su tu već došli pre njih. Time oni daju na značaju svojim ljubimcima. Već prilikom parkiranja trude se da zauzmu što bolju poziciju na parkingu, da ih svi vide, neki čak okrenu i nekoliko krugova, turiraju motore i povremeno trubeći da se zvuk čuje nekoliko kilometara unaokolo. Podsećaju me na vrane koje se gotovo u isto vreme gnezde na okolnim jasenovima i svađaju se oko mesta na granama.
Kamiondžije više nisu veliki korisnici ugostiteljsko-turističkih usluga u motelima, kako se to uobičajeno misli. Prvi razlog za to je žurba da se što pre stigne do odredišta da se istovari roba i prihvati novi tovar. Drugi ali važniji je to što kamiondžije danas imaju sav komfor u svojim kabinama, od udobnog kreveta, frižidera i malih plinskih rešoa za kafu, čaj, pa čak i za kuvanje.
Jedino što im u motelu treba jeste pristojan toalet, umivaonik i tuš kabina, a to srećom imamo u izdvojenom objektu, tik uz parking i za to niko ne pravi pitanje oko cene. Za one koji ličnu higijenu održavaju po istočnjačkom adetu, imamo u ve-ceima i tuševe u visini ve-ce šolje.
Bez obzira na jezičke barijere, kamiondžije se ipak lako sporazumevaju jer je najčešća tema njihove komunikacije tehnika vezana za njihove ljubimce, a svi ti pojmovi i izrazi su internacionalnog karaktera. To je onda i prilika za sklapanje kratkotrajnih usputnih prijateljstava ali sam primetio da se većina ovih savremenih drumskih vukova već odranije poznaje i da među njima vlada neki nepisani kodeks solidarnosti i uzajamne pomoći.
Ne znam da li je to samo na putu kroz Srbiju, ali kamiondžije ipak putuju u grupama i to na nacionalnoj osnovi. Tako se jedne večeri parkira po pet-šest kamiona iz Turske, onda se grupišu Mađari, pa pristignu Bugari. Primetio sam da kamiondžije iz zemalja naše nekadašnje zajedničke države ne furaju taj fazon. Dolaze obaška, baš kao i što smo nekada živeli zajedno.
Naše, domaće kamiondžije su najređi posetioci parkinga. Logika je jednostavna, država nam je suviše mala da bi se neko umorio od vožnje s kraja na kraj Srbije, dnevnice su suviše male da bi pokrile bilo kakvo luksuziranje na putu. A i kamioni nam u većini slučajeva nisu baš reprezentativni da bi se šepurili pred kolegama.
Zato naše kamione možete videti negde u prikrajku parkinga, iza nekog velikog stranog šlepera koji se tu stidljivo šćućurio tek da predahne i da što pre krene dalje.
Ljubiša Popović
[objavljeno: 18/08/2008.]
