Izvor: Politika, 19.Mar.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ristić: Prepoloviti broj studenata medicine
U Srbiji ima 2.745 nezaposlenih lekara, a ove godine upisaće se oko 1.700 novih studenata medicine. – Nedostaju doktori 14 specijalnosti, jer mnogi posle specijalizacije o trošku države odlaze u inostranstvo
Bez posla je u Srbiji 2.745 diplomaca medicine, a od toga 900 je u Beogradu, govore podaci Nacionalne službe za zapošljavanje dostavljeni za „Politiku”. Indeks brucoša Medicinskog fakulteta samo u Beogradu i ovog jula dobiće 450 mladih, plus 50 onih koji su spremni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da sami finansiraju svoje studiranje medicine. Iako ovogodišnje upisne kvote još nisu objavljene, izvesno je da će, kao i prošlih godina, medicinu studirati u Kragujevcu najmanje 280 mladih, u Novom Sadu nešto više od 400, u Nišu oko 340, a u Kosovskoj Mitrovici 150. To je oko 1.700 novih studenata medicine. Upisne kvote godinama se bitno ne menjaju bez obzira na postojeći broj nezaposlenih doktora.
Da li nam je stvarno potrebno toliko budućih lekara? Iako svi znaju da je jedino rešenje da se smanji broj nezaposlenih doktora to da se u Srbiji upisuje onoliko budućih lekara koliko je potrebno, a procena je da to ne bi trebalo da bude više od 500 studenata godišnje, takvu odluku niko neće da donese.
Samo u toku jednog dana prošle nedelje direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) dr Tatjana Radosavljević potpisala je 35 sertifikata dobre prakse, dokument koji se vadi isključivo za rad u inostranstvu.
– U 2013. godini izdali smo 860 ovih sertifikata. Nisu ga tražili samo lekari bez posla i specijalizacije, već i poznati specijalisti koji su obučavani duže od decenije. Srbija je zemlja kontrasta: imamo kvalitetne lekare, nedostatak lekara u određenom delu sistema, a višak na biroima za nezaposlene. Odlaze nam lekari u inostranstvo, a razlog nije samo plata od 65.000 ili 70.000 dinara, nego i uslovi rada i tretman države. Nedostaje i kadrovski plan prema kome bi se uskladio broj novoupisanih studenata medicine – kaže dr Radosavljević.
Pre nekoliko dana objavljen je oglas kojim Libija opet traži naše lekare i specijaliste nudeći im 1.500 do 4.000 evra platu, kao i trinaestu platu za svaku godinu rada u Libiji. Nude i obezbeđeni smeštaj, besplatne avionske karte za sebe, bračnog druga i dvoje dece jednom u dve godine, dodatak na platu od 30 odsto…
– Naši lekari trenutno najviše odlaze u Nemačku, ali i u druge zemlje, pa čak i u Angolu – kaže dr Radosavljević.
Prema podacima sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, godišnje specijalistički ispit položi oko 550 lekara. Da li država ima pravo da traži od lekara da ostanu u Srbiji, jer su se školovali od novca poreskih obveznika? Srbija je postala izvoznik kadrova u bogate zemlje, što je teško razumljiv luksuz. U SAD roditelji plaćaju studiranje dece ili ona sama uzimaju studentske kredite koje zatim vraćaju tokom prve, pa čak i druge decenije svoje karijere.
Direktor Kliničkog centra Srbije profesor dr Miljko Ristić zalaže se da se prepolovi broj studenata koji upisuju medicinu. Međutim, dodaje da niko mladim lekarima ne može zabraniti odlazak u inostranstvo.
– Druga stvar je kada odlaze oni koji imaju obezbeđeni posao i oni bi trebalo da odrade bar 10 godina u zemlji koja ih je školovala, to jest da ispoštuju bar dvostruko ili trostruko vreme trajanja specijalizacije. Na novoj vladi je da osnuje kompetentno telo koje će analizirati koje su specijalnosti i broj lekara potrebni Srbiji – kaže dr Ristić.
Ministarka zdravlja profesor dr Slavica Đukić-Dejanović potpisala je odobrenje za 1.702 specijalizacije, od toga 93 za anesteziologe. Čak 14 specijalizacija su određene kao deficitarne u 2014. godini. Tako su nam preko potrebni anesteziolozi, radiolozi, vaskularni i grudni hirurzi, patolozi, kardiohirurzi i radijacioni onkolozi. Takođe, nedostaju nam specijalisti nuklearne medicine, medicinske mikrobiologije, kliničke biohemije, kliničke farmakologije, transfuzione medicine, dečje i adolescentne psihijatrije i palijativnog zbrinjavanja.
Specijalizacije se odobravaju dva puta godišnje, u oktobru i martu, tako da će za koji dan komisija izaći sa imenima lekara kojima su odobrene specijalizacije. Da bi se brže stiglo do specijalista koji najviše nedostaju zdravstvenom sistemu, još pre tri godine, u vreme kada je ministar zdravlja bio profesor dr Zoran Stanković, za deficitarne specijalizacije ukinut je uslov da su potrebne najmanje dve godine radnog staža. Za njih je dovoljno da lekari odrade pripravnički staž u nekoj zdravstvenoj ustanovi i polože državni ispit.
Za dobijanje ostalih specijalizacija koje se ne smatraju deficitarnim, ali su ipak potrebne nekoj zdravstvenoj ustanovi u unutrašnjosti, uslov je da lekar ima najmanje dve godine radnog staža. Od ustanove do ustanove zavisi kakav je ugovor sa specijalizantom sklopila o uslovima specijalizacije i obaveze da posle isteka specijalizacije u toj ustanovi provede najmanje isto toliko godina koliko je trajala specijalizacija. Obavezno se navede i da li se lekar u slučaju odluke da karijeru nastavi u nekoj drugoj ustanovi ili inostranstvu obavezuje da vrati iznos specijalizacije, to jest plate koje je tokom specijalizacije primao. Mnogi koji su otišli u Sloveniju ili neku drugu zemlju nikada nisu vratili iznose svojih specijalizacija, a neki su ih isplatili veoma brzo, sa samo dve-tri plate, zarađene u inostranstvu.
Olivera Popović
objavljeno: 19.03.2014.
.jpg)
