Izvor: Blic, 01.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rimske palate srpski turistički brend
KLADOVO - Na kasnoantičkom lokalitetu Diana kod Kladova, jednom od dva na obali Dunava koja su posle izgradnje đerdapskih elektrana ostala nepotopljena, već mesec dana na iskopavanju jedinstvene velelepne palate sa bazenima, pod rukovodstvom arheologa Jelene Kondić, angažovano je pedesetak ovdašnjih srednjoškolaca i studenata. Upravo oni ovih dana otkrili su jedinstven kapital sa uklesanim likovima vojskovođa.
Sa ushićenjem i predanošću iskusnih arheologa koji predosećaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svoje životno otkriće, kladovski srednjoškolci i studenti, njih pedesetak koliko je angažovano na istraživanju lokaliteta Diana, najvećeg vojnog utvrđenja na rimskom limesu na Dunavu, ovih dana skidajući sloj po sloj zemlje, otkrivaju konture velelepne palate dimenzija 30 puta 20 metara. Pred njihovim očima pomaljaju se obrisi monumentalnih, umetnički obrađenih delova arhitekture, mermerni bazeni, delovi fresaka, mozaika, masivnih isklesanih stubova. Naslućuju tipičnu rimsku raskoš, ali i izuzetnu veštinu i maštovitost graditelja.
- Nema šta, znali su da uživaju, ali i da cene pravu umetnost. Ja sam prvi otkrio kapitel sa onim likovima. Bio mi je neobičan pa sam odmah konsultovao našeg rukovodioca Jelenu koja nam je objasnila da je to nešto posebno i izuzetno značajno. Bili smo oduševljeni. Otkrili smo nešto što će postati deo kulturne baštine. Kapitel smo ručnim kolicima odmah prebacili u depo. Tamo je na sigurnom - objašnjava Miloš Sulić iz Kladova koji je ove godine maturirao u srednjoj medicinskoj školi i očekuje da upiše Medicinski fakultet.
Učenici uglavnom ističu da je ovo prilika da se na neposredan način upoznaju sa dalekom istorijom našeg kraja.
- Ovde smo na licu mesta i sve je drugačije i kao da oživljavamo neka davno prošla vremena - prenosi nam svoje utiske Marijana Savićević, učenica kladovske Tehničke škole, dok Aleksa Marićević, koji je upravo završio drugu godinu Ekonomske škole u Kladovu, poručuje da mu je veoma zanimljivo: - Družimo se. Posao nije težak, a zarada od 720 dinara za rad od 7 do 13 sati je sasvim pristojna - kaže Aleksa.
Među učenicima ima i onih koji su se prvi put našli na ovakvom poslu.
- Prvi put radim na lokalitetu i dopada mi se. Zanimljivo je. Nalazimo različite predmete, delove kostiju. Uvek se nešto dešava - kaže Siniša Petrović iz kladovske Tehničke škole.
Vođeni sigurnim instinktom arheologa Jelene Kondić kladovski omladinci će na lokalitetu Diana raditi do prvog septembra. Svetlost dana bi do tada, kako očekuju mladi arheolozi-amateri i njihova učiteljica, trebalo da ugleda još jedno krilo palate koja je po svemu sudeći služila kao rezidencija rimskim imperatorima i vojskovođama koji su boravili u vojnom utvrđenju Diana. Pred istraživačima je, najverovatnije, još mnogo uzbuđenja i novih otkrića.
- Od početka iskopavanja na lokalitetu Diana, pre tridesetak godina, angažuju se mladi ljudi iz ovog kraja. To nije samo fizički rad već mnogo više od toga, prilika da se oni edukuju, odnosno shvate kakav je značaj kroz istoriju imalo priobalje Dunava koje se sada poput pravog srpskog brenda u vidu projekta „Putevima rimskih careva" nude turistima. U tom cilju ovde paralelno teku i konzervatorski radovi kako bi se sva ova zanimljiva otkrića prezentovala sve brojnijim turistima. Za pravu turističku eksploataciju neophodni su i punktovi, table sa oznakama, infrastruktura - objašnjava Jelena Kondić, upravnica Arheološkog muzeja Đerdapa u Kladovu i naglašava da je HE „Đerdap" glavni finansijer radova na istraživanju Diane.
Inače, vojno utvrđenje Diana, punog imena „Stanica na dunavskim kataraktama" izgrađeno tokom prvog veka u sklopu rimskog limesa, jedna je od najvećih i najznačajnih tvrđava na desnoj obali Dunava. U utvrđenju je bilo stacionirano oko 1.000 vojnika različitih rodova: pešadije, konjice i mornarice. Njen primarni zadatak, osim odbrambenog, bio je da kontroliše plovidbu, ulaz, izlaz i prolaz brodova kroz Đerdapsku klisuru, odnosno Gvozdena vrata. Oko utvrđenja je nastalo civilno naselje nazvano Zanes.
Najveći projekat u Evropi
Projekat „Đerdap" u okviru kojeg se rade istraživanja na lokalitetu Diana, a čiji je pokretač daleke 1971. godine bio naš ugledni arheolog prof. dr Vladimir Kondić, jedan je od najvećih u Evropi. Obuhvata oko 100 lokaliteta na obali Dunava u sektoru HE Đerdap jedan i dva. U tom delu nalaze se ostaci najveličanstvenijih objekata rimskog graditeljstva na Dunavu: Trajanov most, Trajanov put, Trajanova tabla, Sipski kanal, Diana, Egeta, Aquae... U okviru projekta u Kladovu je 1996. godine otvoren Arheološki muzej Đerdapa, kao deo Narodnog muzeja iz Beograda, gde se čuvaju najveće sistematizovane arheološke zbirke sa ovog područja.
