Izvor: Danas, 29.Jun.2015, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezultati u primeni alternativnih sankcija
Alternativne krivične sankcije postale su popularne u Srbiji tek od 2008. kada je u Beogradu otvorena prva kancelarija poverenika zaduženih za izvršenje. Od tada do danas otvoreno je 25 kancelarija širom Srbije, sledila su stručna usavršavanja poverenika, sudija i javnih tužilaca i aktivnosti na popularizaciji alternativnog kažnjavanja u javnosti.
Da li možemo biti zadovoljni postignutim? Da, ako imamo u vidu da je sistem alternativnih sankcija konačno počeo da funkcioniše. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Ali, možda je moglo biti postignuto više. Šta je to što stoji na putu većoj primeni alternativnih sankcija?
Prvo, sudeći po Strategiji za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji (za period od 2010. do 2015. godine), osnovni cilj koji treba postići alternativnim kažnjavanjem je rasterećenje zatvorskih ustanova, a to ne sme da bude jedina svrha alternativnih sankcija.
Drugo, nejasna ideja o tome šta se hoće postići alternativnim sankcijama uticala je na ad hoc upotpunjavanje normativnog okvira, u kome do danas nisu ujednačeni zakoni, čak ni u pogledu naziva neke sankcije. Tako se u Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera pominje kućni zatvor, dok se u Krivičnom zakoniku propisuje izvršenje kazne zatvora do jedne godine u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Zakonik o krivičnom postupku u odredbama o primeni načela oportuniteta u radu javnog tužilaštva propisuje obavezu društveno korisnog rada, a Krivični zakonik i Zakon o prekršajima predviđaju rad u javnom interesu. Postoje i druge, bitnije, neusaglašenosti koje otežavaju izricanje i izvršenje sankcija.
Treće, u periodu od 2009. do 2013. zakonodavac je pooštrio kaznenu politiku. To je poruka sudijama da ne bi trebalo da izriču alternativne sankcije, koje se smatraju lakšim u odnosu na zatvor. Kompromis je učestalo izricanje kućnog zatvora, koji ne ostvaruje efekte resocijalizacije. Druge alternative (rad u javnom interesu, a pogotovu uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom) ređe se izriču. A to su "prave" alternative kojima se može korektivno uticati na učinioca.
Četvrto, skromne materijalne mogućnosti države i nepovoljne posledice reforme pravosuđa 2009. godine uticali su da obuka sudija i tužilaca, organizovanje i širenje Povereničke službe teku po sistemu "korak-dva napred pa jedan nazad". Sada imamo 25 kancelarija širom Srbije, ali je u njima nedovoljno poverenika.
Uprkos teškoćama, treba istrajati na promociji i razvoju sistema alternativnog kažnjavanja, u koji se, pored državnih organa, moraju uključiti nevladine organizacije i lokalna zajednica. Dobar je primer doprinosa civilnog sektora u ovoj oblasti je projekat "Promocija alternativnih sankcija i mera restorativne pravde" Fondacije Centar za demokratiju koji je podržala delegacija Evropske unije u Srbiji u okviru programa "Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava". Jedino tako je moguće da alternative postanu izvršive u zajednici (community based sanctions) i pokažu sve svoje prednosti.
