Izvor: Blic, 05.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezidencija za atomski udar
Rezidencija za atomski udar
BEOGRAD - Do uvođenja sankcija transfer oružja za Irak obavljao se uglavnom civilnim brodovima, kasnije je to išlo u kombinaciji s transferom kamionima, preko Grčke, Turske, Saudijske Arabije... - kaže za 'Blic' Sreten Čupić, general-major u penziji, direktor Direkcije za konverziju vojne industrije jugoistočne Evrope Evropskog centra za mir. Od aprila 1976. godine do 1982. godine radio je kao direktor sektora za izvođenje radova u inostranstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << SDPR i prisustvovao radovima u Iraku.
Kojim kanalima se odvijala ilegalna trgovina oružja iz SRJ?
- Što se tiče ilegalne trgovine, oružje je u ratu koji je vođen od 1990. do 1996. godine šetalo kroz Jugoslaviju milionima kanala. Neki bi polazili iz Jugoslavije, prošli kroz Zagreb, drugi bi išli okolnim putevima droge, stizali do Albanije i iz Albanije na Kosovo. U toj oblasti tada je vladao haos, oružje je stizalo svim tranzitnim pravcima kojima se kretala trgovina droge ili ljudima. A bilo ih je milion. A što se tiče Iraka i SDPR, izgradnja započetih postrojenja je obustavljana postepeno kako se raspadala SFRJ i kako su nam uveli sankcije. Ipak, SDPR nije prekinuo saradnju sa Irakom sve do 5. oktobra, iako je izvoz postepeno opadao. Druga stvar, kapacitet vojne industrije drastično je pao, te nije ni bilo šta da se izveze. Ono malo prenosilo se u vreme sankcija tajnim kanalima, civilnim brodovima, ali to nije moglo da podnese značajniju isporuku oružja. I sada, osim prema Iraku, nema zabrana, ali mi nemamo šta da izvezemo jer naša vojna industrija radi sa 10 do 15 odsto. Koliko je Jugoslavija zarađivala na poslovima isporuke oružja Iraku i u podizanju njenih vojnih postrojenja?
- U okviru SDPR radile su dve najkrupnije grupe. Jedna se bavila izgradnjom vojnih objekata, izgradnjom fabrika, a druga izvozom municije, oružja, svih onih vrsta koje smo mi posedovali.
Najveći broj ugovora o izvozu bio je potpisan sa Irakom. I najveći broj ugovora upravo je u periodu od 1977. do 1982. godine, kada sam bio direktor, zaključen sa Irakom. Tih 'zlatnih' godina SDPR je godišnje ostvarivao devizni prihod od 400 do 600 miliona dolara. SDPR je bio nosilac svega što je Jugoslavija radila u toj oblasti. SDPR je ugovarao posao, organizovao izvoz, pratio radove, kontrolisao...
Te 1981. godine imali smo oko 2,5 milijardi dolara unapred uplaćenih iz Iraka. Koliko je naših ljudi radilo na podizanju iračkih vojnih postrojenja?
- Kada je osamdesetih počeo rat Irak-Iran, imali smo u Iraku više od 20.000 naših radnika. Jedno vreme bilo ih je čak 27.000. Koliko smo gradilišta imali u toj zemlji?
- Širom Iraka imali smo preko 70 gradilišta u kojima su radili 'Rad', 'Energoprojekt' i sve naše vodeće građevinske firme, koje su tamo podigle sjajne objekte. Šta su sve izgradile u Iraku naše firme?
- Izgradili smo tri vojne fabrike. Vojni hemijski kompleks, pod šifrom KOL1, bio je sastavljen od 17 hemijskih fabrika na prostoru od 70 kilometara kvadratnih. Njegova izgradnja koštala je oko milijardu dolara. Podignuta je fabrika za proizvodnju elemenata, za proizvodnju eksploziva i to su u ono vreme radili 'Prva iskra namenska' iz Bariča, Lučani, 'Trajal', '14. oktobar', cela naša vojna industrija učestvovala je u tome. Naš zadatak je bio da napravimo taj kompleks koji će predstavljati osnovu njihove vojne industrije. Ona je toliko velika prostorno da su za njen obilazak potrebna četiri dana. Znači, nesumnjivo, bila je projektovana i za proizvodnju hemijskog oružja?
- Ne!!! Nije bila pravljena u svrhu proizvodnje hemijskog oružja! To pouzdano znam! U tom kompleksu nije bilo takve tehnologije niti su nam oni dali zadatak da to instaliramo. Taj kompleks su obišle sve svetske inspekcije. Jednostavno, on je mogao da proizvede sve što je njima potrebno. Svu količinu baruta i eksploziva njima potrebnu za proizvodnju municije.
Kasnije smo im gradili i tri fabrike pod šifrom KOL6. To su fabrike streljačkog naoružanja. To je radila 'Zastava'. Proizvodili su 'kalašnjikove', puškomitraljeze... Za izgradnju fabrike KOL6 uplatili su nam oko 70 miliona dolara. Sagradili smo i fabriku minobacačke municije pod šifrom KOL7. Gradio ju je 'Krušik' iz Valjeva. I njena izgradnja koštala je 75 miliona dolara!
Drugi deo tih građevinskih investicionih objekata odnosio se na sledeće vojne objekte. Sagradili smo im tri velike vazduhoplovne baze i jednu nešto manju. Za isplatu je ugovoren iznos blizu dve milijarde dolara. Podigli smo im piste, skloništa, veličine jednog grada. Tri vazduhoplovne baze zrakasto su raspoređene na oko 300 kvadratnih kilometara oko Bagdada. KOL1 udaljen je 60 kilometara od Babilona, tu je negde i KOL7.
Gradili smo i zgrade za njihove komande. Podigli smo više komandnih mesta širom Iraka. Pod šifrom 195 vođen je projekat izgradnje zgrade Generalštaba u Bagdadu. Gradili smo i komandu vazduhoplovstva.
Gradili smo im i postrojenja za remont tenkova i drugih oklopnih vozila. Gradili smo im i tri vojne bolnice, veličine našeg VMA. Te 1982. godine još su bile u skelama. Važno je reći da smo se uvek pridržavali međunarodnih pravila koja u smislu ograničenja nisu ni postojala. NATO je naročito zainteresovan za podzemne gradove za koje se smatra da su gradili naši stručnjaci?
- U to vreme nije bila aktuelna postojeća situacija, bila je dijametralno suprotna vojno-strateška politika. Niti smo mi gradili podzemne gradove, niti je iko od nas zahtevao da gradimo takve projekte. Niti su realno tada postojale potrebe za tako nešto. Niko nije ni razmišljao o ratu Iraka sa SAD. Možda je bilo nekih tunela koji su pre bili komunikacijski između dve ili više zgrada. Šta je preko SDPR-a sagrađeno lično za Sadama?
- Sadamu smo izgradili jedan od njegovih rezidencijalnih objekata koji ima sve zaštitne elemente. Bio sam tada direktor i morao sam da pratim radove, bila je to superluksuzna i superbogata rezidencija sva u zlatu i mermeru donetom sa raznih strana sveta. Da li ispod nje postoji podzemni grad?
- Projektovana je da odoli atomskom udaru, to vam je dovoljno. Ništa vam više neću reći. Imali smo ugovornu obavezu o neiznošenju podataka. I toga smo se pridržavali. Naši radnici uvek bi sve izvodili vrhunski, uz poštovanje obaveza. Ko je gradio Sadamovu rezidenciju?
- Gradila ju je vojna ustanova - Direkcija za izvođenje radova kojoj sam bio direktor. Ustanova je bila pod patronatom inženjerije Generalštaba. Najskuplji projekat u svetu Koji je bio najskuplji projekat čiju je izgradnju ugovorio SDPR?
- Projekat vođen pod šifrom 1100 bio je apsolutno najskuplji projekat te godine u svetu! Bila je to izgradnja projekta vođenog pod šifrom 1100 - izgradnja baze kopnene vojske. Imala je tri lokacije na različitim mestima u Iraku raspoređene u pustinji kao neki trougao. Ugovoren posao čija je izgradnja počela 1981. godine iznosio je milijardu i sto miliona dolara. Gradili su ih 'Ratko Mitrović', 'Komgrap'... Posao još nije završen. T. N. Đaković
