Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezervat prirode od Srbije do Austrije
Srbija i Globalna organizacija za zaštitu prirode predlažu da se duž Dunava, Drave i Mure oformi prvo zaštićeno područje koje bi obuhvatalo teritoriju pet država i potpalo pod zaštitu Uneska
Kao što ribari na granici Srbije i Hrvatske ili Slovenije i Hrvatske ponekad zađu u tuđe teritorijalne vode tražeći plen, i same ribe prelaze za njih nepostojeće granice uzduž i popreko reka, unutar i van zemalja čiji su „državljani”.
Zato ni javne ustanove, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni ekološke organizacije koje se brinu o njima i ostalom živom svetu „divljine” ne mogu da se zaustavljaju na granicama svojih država. Prirodne celine, kakva su plavna i vlažna područja duž Dunava, Drave i Mure, zahtevaju da se vlade zemalja koje su ih rasparčale graničnim linijama koordiniraju u ekološkoj upravi.
Inicijativu da taj predeo koji se nalazi na teritoriji pet zemalja na površini od 800.000 hektara, veličine 22 Beograda, bude ujedinjen u prekogranični rezervat biosfere i kandiduje se za zaštitu Uneska podnela je Globalna organizacija za zaštitu prirode (WWF).
Podršku su dobili od srpskog ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, koje namerava da o tome zakaže sastanke sa odgovarajućim telima u ostalim državama – Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji.
– Prema raznovrsnosti živog sveta, samo se još nekoliko oblasti u Evropi može meriti sa ovom. Njena dragocenost je potakla vlade Hrvatske i Mađarske da dogovore saradnju u svojim slivovima i 2001. godine se kandiduju za patronat Uneska. Odgovoreno im je da okvir upravljanja treba proširiti i preko ostalih granica jer je to jedna prirodna celina. Potom je ta priča malo zaboravljena i našoj inicijativi je cilj da podseti na nju i značaj ovog područja – kaže Duška Dimović, iz Dunavsko-karpatskog programa WWF.
U svetu postoji oko 200 ovakvih zaštićenih regiona, ali je dosadašnji rekord za rezervate bio prelazak granica tri države, dok bi ovo bio prvi koji bi objedinio delove pet zemalja. „Vojvodina šume”, pod čijim je staranjem rezervat Gornje Podunavlje, koji bi trebalo da uđe u zamišljeni rezervat, već sarađuju sa slovenačkim Zavodom za zaštitu prirode, a sa austrijskim nacionalnim parkom Donau Auen radili su na promociji kraja o kojem brinu. Jedinstveni upravljački okvir prekograničnog rezervata, međutim, podrazumeva više od toga.
– Na primer, time bi se moglo ustanoviti nadgledanje orla belorepana, ugrožene vrste, na celom području gde se on nastanjuje, lociranje gnezda, praćenje brojnosti mladunaca i odraslih jedinki na celoj teritoriji i usaglašavanje mera za njihovu zaštitu. To bi takođe važilo i za ostale retke i ugrožene životinjske i biljne vrste na celoj teritoriji rezervata – rekla je Ivana Grujičić, iz „Vojvodina šuma”.
Utanačivanje zajedničkog okvira uprave nije lak posao. Međudržavni dogovor je prvi korak, dok bi operativni deo posla zavisio i od saradnje lokalnih zajednica. Dimovićeva navodi kako su reagovali predstavnici opština na sastanku o sličnoj temi u vezi sa drugim mestom.
– Čovek je ustao i rekao: „Vi hoćete da orao pojede moju kokošku, a da ja nemam pravo da ga ubijem.” Pojedini teško prihvataju ovakve inovacije, ali se one sve više usvajaju. Posledice loše uprave i nedostatka koordinacije postale su isuviše vidljive da bi se mogle ignorisati. Živi svet na oko 80 odsto plavnih područja Dunava je teško poremećen zbog kanalisanja i gradnje nasipa bez obaziranja na očuvanje živog sveta. Nemci su svojevremeno morali da ulože 650 miliona maraka u obnovu živog sveta u Rajni i duž nje zato što su ga gotovo uništili – objašnjava Dimovićeva.
Za šumare, čuvare reka i ekologe Uneskova zaštita bi značila veću mogućnost da dobiju novac iz međunarodnih fondova. Formiranje međunarodnog rezervata bila bi preporuka i za pretpristupne fondove Evropske unije, koji forsiraju regionalnu saradnju. Novac bi pristizao i tako što bi efikasnija zaštita retkih vrsta koje se ovde stane i svetska promocija rezervata privlačili i specifičnu vrstu turista. Posmatrači ptica, na primer, našli bi ovde ugrožene, gotovo izgubljene vrste poput crne rode. A, kako bi bilo isticano i zajedničko kulturno nasleđe područja, sigurno bi poželeli da se vrate kako bi opet uživali u baštini stare Panonije. Ako ništa drugo, makar u specijalitetima njene kuhinje.
Vladimir Vukasović
[objavljeno: 01/05/2010]
.jpg)
