Izvor: RTS, 26.Dec.2015, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizijom nastavnog programa do zabavnijeg učenja
Prema postojećem Zakonu stariji osnovci u toku nedelje mogu da imaju najviše 28 časova, međutim, u praksi se to godinama ne poštuje, pa se dešava da se dolazi i do 31 časa. Preobimno gradivo čini problem još većim. Ministar Verbić najavljuje reviziju svih predmeta i nastavnih programa koji će rasteretiti đake, a istovremeno otvoriti prostor za kreativnije i zabavnije učenje u školi.
Da se od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << šume ne vidi drvo stara je boljka našeg školstva. Detalja mnogo, a suština izmiče. I pored brojnih časova, ili baš zbog toga, efekti su slabi. Nerazjašnjene probleme đaci redovno donose kući.
"Onda roditelj naravno provodi vreme sa njim učeći nad knjigom i tumačeći zadatke i neke stvari umesto da kvalitetno provede vreme. A za posledicu to takođe ima da deca ne provode vreme kvalitetno u školi", ističe Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj".
Nastavnici previše robuju udžbeniku kao uputstvu za rad, iako imaju prava da na kreativan način odstupe i od njega kao i od nastavnog programa.
"Od nastavnika se očekuje da postigne očekivane ishode znanja, ciljeve nastavnih predmeta, a ne da od učenika traži u celosti savladavanje lekcija koje su napisane u nekom udžbeniku ili propisane nastavnim planom i programom", navodi Jasmina Đelić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja.
Iako je izjava ministra Verbića da treba smanjiti broj časova veronauke i građanskog vaspitanja izazvala oštre reakcije i crkve i građanskih aktivista, ministar ostaje pri tom stavu.
Cilj budućih reformi biće rasterećenje i rasporeda časova i nastavnih planova, a onda i đačkih glava.
"Mislim da ima mnogo toga što nije neophodno i da nastavni program može da bude znatno manjeg obima. Potrebno je da đaci razvijaju timski duh, da učestvuju na manifestacijama, da imaju sekcije", napominje ministar Verbić.
Višečasovno pasivno sedenje zamorno svakom đaku, evropske zemlje zamenile su fleksibilnijom metodikom.
"Imaju malo časove, pa onda drugačije aktivnosti, projektno učenje ili zajedničko učenje, pa onda opet neke časove, pa opet određene aktivnosti koje nisu čas ali jeste učenje i tako deca ceo dan provedu u školi kroz razne forme učenja i to je naravno rasterećujuće", objašnjava Alesandar Baucal sa Filozofskog fakulteta.
Do ovoga nije teško doći tvrde stručnjaci. Najveća prepreka je nespremnost aktera u obrazovanju da preuzmu dodatne obaveze zbog osećaja da njihov trud nije dovoljno cenjen.
