Izvor: RTS, 06.Dec.2021, 20:53
Reset duše je legitiman i kod duhovnika i kod psihologa – izbor je vaš
Razgovor jeste lekovit i svako se obraća onom u koga veruje. Vernik će se, kada je neka nedoumica, obratiti duhovniku, a s druge strane, ljudi koji ne veruju, i to je legitimno, psihologu, istakao je episkop Justin, koji je i sam duhovnik. Ukazao je i da duhovnik nema neki čarobni štapić da jednim potezom sve reši i da se duhovništvo i psihologija međusobno ne isključuju.
Moderna psihologija govori da ljudi koje žive crkvenim životom lakše prihvataju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << krize, istakao je za RTS vikarni episkop hvostanski gospodin Justin, podsetivši da sama kriza dolazi od grčke reči krisis, što znači suđenje i sud.
Objasnio je da svaki verujući čovek zna da mu je svaka kriza prilika da izvrši neki duhovni reset i sistem svojih vrednosti ponovo posloži, odbacivši ono što je nebitno.
Duhovnici su, objasnio je, pre svega sveštenici ili sveštenomonasi koji poseduju određeni kvalitativni duhovni, pastirski, crkveni i životni opit pomoću kojeg svoju duhovnu decu, odnosno vernike koji zatraže njihovu pomoć, mogu da uvedu u tajnu Hristovu, odnosno da ih nauče duhovnom životu.
"Svakako duhovnika ne treba posmatrati kao nekog gurua koji svojom totalitarnom duhovnom vlašću ograničava Bogom datu slobodu čoveku, nego on je upravo taj savetnik, pomoćnik, učitelj, onaj koji kao brat i otac savetuje i pomaže čoveku da se usavršava u duhovnom životu", ukazuje otac Justin.
Dodao je da ljudi uglavnom dolaze da bi rešili neki svoj problem, međutim, duhovnik nema neki čarobni štapić koji može jednim potezom da razreši sve probleme, ali je svakako potrebno da postoji dobra saradnja između duhovnika i vernika ili, kako to u crkvi kažu, duhovnoga deteta.
"Kada čovek dođe s nekim problemom, duhovnik ponudi tom čoveku odgovor crkve, odgovor Svetoga pisma, svetog predanja i svetih kanona da jednom reči iznese kolektivno iskustvo crkve.
"Ne zaboravimo da su problemi čoveka uvek bili manje-više isti slični, a crkva koja traje 2.000 godina poseduje ogromno iskustvo sa svim ljudskim problemima i svakako da uloga duhovnika jeste da kroz prizmu tog višemilenijumskog iskustva dâ adekvatan odgovor", precizirao je Justin.
Duhovništvo i psihologija se međusobno ne isključujuEpiskop Justin je rekao da ne treba zaboraviti da je moderna psihologija nastala u protestantskoj i jevrejskoj sredini, dakle u sredinama koje nisu imale ustanovu duhovništva i ispovesti.
Pravoslavni, naveo je, u tom uskom smislu psihologijom počinju da se bave dosta kasno.
Iz ranog vremena postoji knjiga "Lestvica", koju je napisao Sveti Jovan Lestvičnik, u kojoj se ispisuju razna duhovna stanja i problemi ljudi toga perioda, pa je ta knjiga, prema njegovom mišljenju, jedna vrsta psihologije.
Tek je, kako je ocenio, u novo vreme nezaobilazni i veliki Vladeta Jerotić uspeo pravoslavno predanje da poveže sa psihoterapijom.
"Dobar duhovnik mora pre svega da poznaje psihologiju, bavimo se istom temom – dušom, a svakako da dobar duhovnik mora da bude i dobar molitvenik. Kada sretnete takvog čoveka, koji pre svega donosi radost, koji vam uliva poverenje i poseduje smirenje i koji svoju ličnost u odnosu na Hrista stavlja u drugi plan, to je možda odgovor kako naći odbrog duhovnika", smatra otac Justin.
Ukazao je i da su ljudi psihofizička bića i da ne mora svaki problem da bude duhovne prirode i da je zato nekada potrebno uključiti i medikamente.
"Najteža psihička oboljenja, psihoze, nastaju zbog neizdržive patnje i duševnog bola koji čovek oseća. Vi mu date medikamente i to se delimično reši, impuls bola se smanji, ponašanje se popravi, međutim, patnja i bol posle dejstva tog leka u čoveku ostaju. E onda tu nastaje vera i duhovništvo sa ove, da tako kažem, naše strane", istakao je otac Justin.
Poručio je da se svako obraća onom u koga veruje, vernik će se, kada je neka nedoumica, obratiti duhovniku, a s druge starane ljudi koji ne veruju, i to je legitimno, psihologu.
.jpg)
