Izvor: Politika, 04.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje za Grad božje srdžbe
Ministarstvo za zaštitu životne sredine odlučilo je da preduzeće „Planinka” u Kuršumliji, iako je privatizovano, i dalje gazduje Đavoljom varoši, kandidatom za jedno od svetskih čuda
BELEŠKA
Za Đavolju varoš, prirodno čudo podno Radan planine i nedaleko od Kuršumlije, početak ove, 2009. godine, od presudnog je značaja. Grad božije srdžbe, kako je nazvan fenomen kakvog sigurno nema drugde na planeti, kandidovan je za jedno od novih svetskih čuda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Do 7. jula ove godine Đavolja varoš treba da dobije ogromnu podršku i plasira se u finalnu grupu od 21 kandidata, kako bi posle toga do kraja 2010. godine eventualno izborila i mesto i među sedam novih svetskih prirodnih čuda i stala uz rame Kineskom zidu, egipatskim piramidama, Akropolju...
Dok se očekuje šta će biti oko Đavolje varoši posle nominacije za jedno od novih svetskih čuda, u samoj Kuršumliji lome se „koplja” i vodi veliki spor. Nije reč o sporenju kada je reč o lepoti i fenomenalnim zemljanim figurama – „skamenjenim svatovima”, čija mističnost do sada nije rešena. Nisu problem ni izvanredan ambijent i atraktivnost, ni izvori izuzetno kisele vode. Čak ni prilazni putevi, koji se tek poslednjih godina sređuju i uređuju...
Pravi administrativni rat vodi se oko toga ko će, kako i na koji način gazdovati Đavoljom varoši.
Najkraće rečeno, Đavolja varoš je uredbom Vlade Srbije 1995. godine data na korišćenje uspešnom privrednom kolektivu – preduzeću „Planinka” u Kuršumliji. Tada, pre više od jedne decenije, svi su se odricali Đavolje varoši, niko je nije hteo...
Pored hotelijerstva, ugostiteljstva, proizvodnje i prodaje mineralnih voda i ručnočvorovanih tepiha, AD „Planinka” i njenih 400 radnika bavi se i zaštitom i čuvanjem Đavolje varoši. Firma ima godišnji prihod veći od jedne milijarde dinara i izvoz svojih proizvoda na strana, zapadnoevropska tržišta vredan dva miliona evra. I, što je možda i najvažnije, jedan je od ključnih faktora ekonomskog razvoja celog kosaničkog kraja i opštinskog centra Kuršumlije.
„Planinka”, međutim, nije izbegla proces promene vlasništva, više nije, jer takvih i nema, društveno preduzeće. Privatizovana je i postala akcionarsko društvo. I...
Nametnuta je dilema da li privatna firma može da upravlja društvenim dobrom? U lokalnom, opštinskom rukovodstvu kažu – ne! Kuršumlijski funkcioneri smatraju da to opšte dobro – Đavolju varoš – treba ustupiti opštinskoj turističkoj organizaciji.
Zato su napisali dopis Ministarstvu za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine.
Iz Beograda je u Kuršumliju brzo stigao odgovor, lično od ministra Olivera Dulića.
Ministarstvo ne može da podrži zahtev opštinskih funkcionera iz mnogo razloga: zaštićeno prirodno dobro i lepota čuvaju se veoma dobro, poverene poslove oko Đavolje varoši AD „Planinka” obavlja stručno i kompetentno... Firma je dobrostojeća, dobro organizovana, vrlo kvalitetno čuva i prezentuje ono što je priroda podarila, takođe stoji u pismu.
Posebno je rečeno u pismu „da se bez obzira na vlasnički status smatra da će ukupna korist po opštinu i građane u njoj biti mnogo veća ako AD ’Planinka’ nastavi da obavlja poslove na staranju i korišćenju Đavolje varoši”.
Spor između lokalnih funkcionera i rukovodstva AD „Planinke” nije, međutim, time okončan. Lokalni funkcioneri se ne mire i kažu da neće pristati da društvenim dobrom upravlja i raspolaže privatna firma i njen novi vlasnik, koji preko tog društvenog dobra u stvari pokušava da vodi lokalnu politiku.
Direktor „Planinke” Rade Raičević je, pak, izjavio da su zaštita, čuvanje i uređenje Đavolje varoši u ovom trenutku veoma ozbiljna stvar. Čak ozbiljnija nego lokalna politika u opštini Kuršumlija.
Đavolja varoš, Grad božije srdžbe, za to vreme čeka mnogo toga. I u lokalnim i u svetskim razmerama.
T. Todorović
[objavljeno: 05/01/2009]
