Izvor: B92, 04.Maj.2009, 14:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenja za napade pasa lutalica
Beograd -- Problem sa napadima pasa lutalica, prema najavama nadležnih, trebalo bi da bude rešen novim zakonima i izgradnjom azila za pse.
Poslednjih godina na beogradskim ulicama smanjen je broj pasa lutalica, ali ne i broj napada na sugrađane, budući da je prijavljeno više od 500 takvih slučajeva, a najviše problema imali su stanovnici Mirijeva i Skojevskog naselja. Dok gradski funkcioneri najavljuju skoro otvaranje savremenog azila za pse u Rakovici, napadnuti sugrađani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kažu da su prinuđeni na samozaštitu.
Vraćajuci se iz prodavnice prošlog leta, Ljiljana Landrup je braneći se od čopora pasa povredila kičmu i od tada je na bolovanju.
"Čopor pasa se iz grmlja zajurio i pokušao da me ugrize, ja sam se branila kesom i stala sam na stepenik i pala sam i polomila sam dvanaesti kičmeni pršljen", priseća se ona.
"Izuzetno često se dešava, gotovo svakodnevno psi napadaju ljude u ovom naselju, pri čemu nadležne institucije ništa ne rade. A kad nadležni ništa ne rade, onda je na delu samozaštita, onda se građani organizuju na taj način što nose oružje i upucavaju, ubijaju pse. Deca nose petarde i onda postaju opasni za druge ljude i same sebe", kaže Ljiljana Landrup.
Kakve rezultate donosi samozaštita svedoče stanari Bloka 19 na Novom Beogradu, u kojem su njihove komšije preduzele radikalne mere – stradali su kučni ljubimci, a opasnost preti i deci koja se igraju na tom prostoru.
"Bačeni otrov kreozan koji služi za zaštitu bilja, napravljen je mamac, umotan je u salamu, zavijen lastišem i kućni ljubimac, pas moje drugarice je to progutao. U roku od pola sata pas je uginuo", kaže stanovnica Bloka 19, Patricija Matejin.
"Ono što je poražavajuće, što mene prosto plaši, jeste spremnost naših ljudi da se organizuju u nekakvim negativnim akcijama, u nekakvim agresivnim akcijama, znači ’hajde da sve to pobijemo, hajde da sve potrujemo’", navodi ona.
Istovremeno ozlojeđeni žitelji Skojevskog naselja, koji osim od lutalica, strahuju i od pasa poznatih vlasnika, pitaju kako da se zaštite, a da ne budu optuženi za zlostavljanje životinja i zašto se godinama čeka na izgradnju prihvatilišta za pse.
"Mi nismo mrzitelji pasa, ali kako da se zaštite građani od napada pasa lutalica kad grad Beograd, koji je zadužen da po svom statutu i Zakonu o veterinarstvu gradi prihvatilišta, nije u stanju da ih izgradi i da nas zaštiti?", pita Ljiljana Landrup.
Savetnik gradonačelnika za probleme napuštenih životinja Vladimir Terzin objašnjava da grad još nema azil, jer se problem napuštenih pasa ranije rešavao na pogrešan način, ali da će uskoro savremeno prihvatilište za pse u Rakovici ublažiti muke stanovnika prestonice sa psima beskućnicima.
"U Rakovici to prihvatilište za pse je pri kraju. Mi na primer možemo tamo da sklonimo agresivne životinje, ili životinje za koje se proceni da nisu za ulicu . Drugo, tamo će se ići na udomljavanje. Jednostavno, tim tipom udomljavanja, mi ćemo polako smanjivati broj, s jedne strane", navodi Terzin.
"S druge strane Zakonom o dobrobiti životinja ćemo omogućiti da to odgovorno vlasništvo apostrofiramo kao nešto što je vrlo važno i da time naravno na jedan neposredan način smanjimo broj napuštenih životinja", najavljuje on.
I nadležni su svesni da su postojeće kazne od 200 dinara nedovoljna opomena onima koji pse šetaju bez povoca, što bi novi zakon o dobrobiti životinja trebalo da promeni.
Predviđeno je da vlasnik za neadekvatno drzžanje psa plati od pet do 50.000 dinara, a za napuštanje životinje kazna bi trebalo da bude od 100.000 do milion dinara.
.jpg)
