Izvor: Politika, 26.Sep.2013, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Renta skuplja 14 puta od njive
Za prolaz kanalizacionih cevi pokraj pruge u dužini od 400 metara „Železnice Srbije” zatražile oko 2,8 miliona dinara, i to na ime godišnje naknade, a tu je cena ara njive tek pedesetak evra
Kraljevo – Meštani nekoliko sela udaljenih desetak kilometara od Kraljeva već sedam godina grade kanalizacionu mrežu. Kad se ta investicija realizuje, fekalne vode iz Ratine, Kovanluka, jednog dela Vrbe, Metikoša i Dragosinjaca odlazile bi do gradskog postrojenja za prečišćavanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dakle, ne u Ibar ili Zapadnu Moravu. Neće, ako se ne bude moralo.
Jer, do sada je iz kase grada Kraljeva za tu gradnju izdvojeno 85 odsto troškova a građani ostatak od ukupno oko 80 miliona dinara. Novac je ne vreme pristizao, ali je posao najpre prilično ukočilo odugovlačenje sporazuma oko prolaza kroz zemljište Vojske Srbije. To je tek 6. septembra prošle godine rešeno, kako Zoran Vukadinović, predsednik mesne zajednice Ratine kaže, „pošto je Aleksandar Vučić, tada ministar odbrane presekao i dozvolio prolaz cevi bez naknade“. Međutim, nedavno se pojavio novi problem – cena prolaza glavne cevi pokraj pruge, kroz parcele na koje pravo korišćenja imaju „Železnice Srbije”. Ta cena prolaza kroz železničke parcele, dakle ne prodaje i trajnog ustupanja zemljišta, čak je 14 puta skuplja od cene kupoprodaje najbolje ratinske zemlje, kako Vukadinović kaže, „oranice metar duboke“.
Reč je, zapravo, od tome da projekat izgradnje pomenute kanalizacije predviđa postavljanje glavnog kolektora, tj. cevi širine 600 milimetara, koja sekundarnu mrežu spaja sa postrojenjem za prečišćavanje, pokraj pruge Kraljevo–Stalać.
Ona će biti najmanje desetak metara udaljena od same pruge ali je, ipak, to zemljište „Železnica”. I, imali su razumevanja u Sektoru za strategiju i razvoj ovog preduzeća, pa su sa tehničke strane odobrili prolaz.
Posle te saglasnosti Sektor za upravljanje nekretninama „Železnica Srbije” sačinio je predlog ugovora i kalkulaciju. Taj predugovor je upućen kraljevačkoj Direkciji za urbanizam i izgradnju, posredstvom koje pomenute mesne zajednice sprovode investiciju, a računica „Železnica” kaže: „Korisnik se obavezuje da na ime prava službenosti prolaza ’Železnicama Srbije’ plaća godišnju (dakle reč je o godišnjoj renti, prim. M. D.) naknadu u nominalnom iznosu od 2.382.104,40 dinara bez PDV-a“. A, iznos PDV-a je 476.420,88 dinara, što je ukupno 2.858.525,28 dinara.
– To bi, jednostavno rečeno, značilo godišnju cenu za prolaz, tj. prokop i vraćanje zemljišta u prvobitno stanje u dužini od 400 metara a širine ne veće od metar. Znači, za jednokratno korišćenje, kako ispada, oko četiri ara zemlje, pokraj pruge obrasle šibljem i travom jer ovom prugom voz već godinama samo jednom mesečno prolazi, mi bismo morali svake godine da plaćamo oko 700 evra po aru. A, ovde se ar njive prodaje po 50 evra, znači trajno preuzima u vlasništvo. Dalje, naša domaćinstva koja učestvuju u gradnji i kasnije će i koristiti kanalizaciju, a ima ih oko pet stotina, zbog tog enormnog troška morala bi svakog meseca da izdvajaju po 500 dinara. Domaćinstva u gradu, poređenja radi, održavanje kanalizacije plaćaju deset puta manje – ističe Vukadinović.
U „Železnicama Srbije” nisu baš bili raspoloženi za javno obrazlaganje ove kalkulacije i cene osim što su nam objasnili da na osnovu adekvatnog pravilnika postoji i cenovnik, prema kome se za metar postavljanja cevi od 50 milimetara plaća tri dinara. Međutim, ovde je reč o cevima od 600 milimetara pa je zato cena 12 puta viša i sve to pomnoženo dužinom iskopa... Istina, u Sektoru za upravljanje nekretninama „Železnica Srbije” doznali smo i to da za velike i od opšteg značaja projekte odbor direktora može da dozvoli i prolaz bez naknade. Može a ne mora, ako se proceni da ova seoska kanalizacija i nije baš od velikog značaja.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 27.09.2013.
