Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Renoviranje bolnica usporavaju malverzacije
Investitori prinuđeni da prihvate najjevtiniju ponudu za obavljanje radova, iako znaju da je nerealna i da posao možda, neće biti urađen kako treba
Skele na zgradama u bolničkim kompleksima, mešalice za malter u hodnicima, radnici koji mesecima defiluju kroz čekaonice i bolničke sobe, jer radovi na preuređenju nikako da buduokončani – prizor je na koji su navikli lekari i pacijenti širom Srbije.
Poslednji primer su probijeni rokovi završetka rekonstrukcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << subotičke Opšte bolnice gde slovenačka firma „Smelt”, zbog neizmirenih računa, odbija da okonča ugovoreni posao. Nadležni u ovoj kompaniji tvrde da im Ministarstvo zdravlja kao investitor duguje više od 155.000 evra, dok, s druge strane, direktor ove bolnice tvrdi da izvođač, ni po kvalitetu, ni po obimu radova i rokovima gradnje nije ispunio ugovorene obaveze. Sve dodatno komplikuje objašnjenje „Smelta” da su oni posebnom klauzulom onemogućeni da daju izjave za javnost povodom obnove bolnice, kao i to što preduzeće „Beopotez”, kome je poveren nadzor nad adaptacijom 21 bolnice u Srbiji, nije registrovano u Agenciji za privredne registre.
U Ministarstvu zdravlja kažu da je, poštujući procedure na javnim tenderima Ministarstva zdravlja, firma „Smelt” izabrana kao najpovoljniji ponuđač za izvođenje radova na rekonstrukciji Opšte bolnice u Subotici, a firma „Beopotez” za vršenje nadzora.
– Od sedam ugovorenih do sada je realizovano pet šema, a u toku je završetak novog dijagnostičkog centara i rekonstrukcija odeljenja ginekologije. U želji da se nađu najbolja tehnološka rešenja i izađe u susret brojnim zahtevima i starog i novog rukovodstva bolnice, urađene su promene koje su zahtevale dodatno vreme i preraspodelu novca unutar ugovorene sume. Pomenuti iznos od 155.000 evra samo je procena sume kojom bi se realizovale sve naknadne želje bolnice, a ne dug prema „Smeltu” – objašnjeno nam je u Ministarstvu zdravlja.
U ovoj instituciji napominju da tekst objavljen u jučerašnjem broju „Politike” pod nazivom „Slovenački ’Smelt’ zakinuo kvalitet” sadrži puno netačnih informacija koje su lako dostupne da se neko obratio Ministarstvu zdravlja. Međutim, u dopisu Ministarstva zdravlja redakciji „Politike” nije precizirano koji navodi u pomenutom tekstu nisu tačni.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević juče je novinarima, na pauzi Konferencije o upravljanju infektivnim medicinskim otpadom u Srbiji, koja je juče održana u Beogradu, rekao da će Ministarstvo učiniti sve da se utvrde činjenice u vezi sa nekvalitetnom rekonstrukcijom ove bolnice.
– Svuda ima kašnjenja rokova i u vezi s tim preduzećemo sve zakonom dozvoljene mere protiv izvođača radova – kazao je ministar.
On je naglasio da je u renoviranje 20 bolnica u Srbiji uloženo 2,6 miliona evra, što je svakako velika stavka u finansiranju projekta renoviranja bolnica. Milosavljević je istakao da ne može sve da bude idealno, ali da je u ovom trenutku najvažnije da se bolnice renoviraju radi poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga.
Slučaj subotičke bolnice samo je jedan od pokazatelja kako se građevinski radovi u zdravstvenim ustanovama otežu i po nekoliko godina iz, često, nerazjašnjenih razloga. U medijima se dosta spekuliše o tome da je uzrok pogrešan izbor izvođača radova i da ima velikih malverzacija, i po prijateljskoj i po političkoj liniji, jer su u pitanju milionski poslovi.
Ali, o tome niko od čelnika zdravstvenih ustanova nije želeo da govori, jer smatraju da je bolje sačuvati „stolicu”, nego razotkriti jedan „prljavo” sklopljen posao.
Kako je za naš list objasnio dr Vladan Šubarević, član veća Skupštine grada Beograda zadužen za zdravstvo, najteže je kada neko ponudi dobru cenu za obavljanje radova, i kad su oni kao investitori prinuđeni da je prihvate, iako znaju da je ta suma nerealna i da izvođači radova, možda, neće uraditi posao kako treba.
– Čim traže malu sumu novca za obavljanje posla, odmah posumnjam da računaju na takozvanu dopunu sredstava, čime bi mogli da „izvuku” pravu cenu. A, s druge strane, zbog njih se dešava da kompanije koje nude realne uslove ispadnu iz posla – naglasio je naš sagovornik.
On tvrdi da su sve tenderske procedure koje sprovodi gradska vlast u prestonici veoma stroge i da se sve radi u skladu sa zakonom, da se svi poslovi do 2,5 miliona dinara sprovode kroz sistem malih nabavki gde se „ide” na razmatranje tri ponude izvođača radova. Međutim, naš sagovornik tvrdi da ovde teško može da dođe do malverzacija zbog toga što je više ljudi uključeno, pa je onima koji, možda, mogu da nekog podmite teško da „ubede” sve ljude koji su uključeni u čitav proces.
– Kada je reč o radovima koji zahtevaju veća finansijska sredstva, raspisuju se javni tenderi, gde se insistira na podnošenju velike dokumentacije, ali i zahteva poštovanje roka za završetak radova. Svi tenderi su veoma komplikovani za ponuđače, jer se često zahtevaju i bankarske garancije. Najveći problem je što na tenderima mora da dobije posao onaj ko nudi najbolju cenu, ako nisu postavljeni neki drugi uslovi, poput kvaliteta. A onda se probijaju dogovoreni rokovi – smatra dr Šubarević.
On dodaje da jedino što može da se uradi jeste da se prekine posao i ponovo raspiše tender, ili da se od Uprave za javne nabavke zatraži mogućnost „pogađanja” sa drugim kompanijama koje su učestvovale na prvom konkursu.
Rukovodioci bolnica i domova zdravlja kažu da su im često vezane ruke, jer nemaju veze sa izborom tima ljudi koji rade na rekonstrukciji objekata. Profesor dr Ivo Berisavac, direktor Kliničko-bolničkog centra „Zemun”, u kome takođe kasni završetak radova nekoliko meseci, kaže da oni nisu imali problem sa tenderima, ali da su u toku uređenja, zbog starosti objekta, morali da urade još neke poslove.
– Moraju da se urade naknadni radovi, koji nisu bili predviđeni i to je problem. Mi kao ustanova nismo imali nikakve veze sa tenderima i nemamo uvid u to, jer se vodimo kao korisnici usluga, a za obavljanje radova nadležni su ljudi zaduženi za finansijski projekat, kao i izvođač radova i nadzorni organ – istakao je dr Berisavac.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 14/03/2008.]
