Izvor: Blic, 02.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Remont pravosuđa
Remont pravosuđa
BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je u načelu paket zakona iz oblasti pravosuđa, koje je predložila Demokratska stranka Srbije, a koji su usaglašeni sa predlogom Ministarstva pravosuđa - Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu pravosuđa, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva.
Ovim zakonima menja se organizacija sudstva, kao i načina izbora nosilaca pravosudnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << funkcija.
Očekuje se da će se novim zakonskim rešenjima poboljšati položaj sudija efikasnost sudstva.
U Zakonu o sudijama u članu 25 stoji da je 'sudija dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od šest meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obaveštava o daljem razvoju postupka '.
Dragor Hiber, predsednik Obora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, kaže da su najznačajnije novine u oblasti izbora sudija, predsednika sudova i tužilaca.
- Uspostavlja se Visoki savet pravosuđa, koji predlaže Narodnoj skupštini predsednike sudova, sudije i javne tužioce. Naravno, konačnu reč daje Skupština, ali sastav saveta ide u korist ljudi iz pravosuđa - kaže Hiber. U predlogu zakona navodi se da Visoki savet pravosuđa ima pet stalnih i pozivne članove, sudije i javne tužioce. Pozivnih članova sudija ima šest, a javnih tužioca dva. Stalni članovi saveta su predsednik Vrhovnog suda Srbije, republički javni tužilac, ministar pravosuđa i još dva člana koje izabere Narodna skupština. Šest pozivnih članova sudija bira Vrhovni sud Srbije među sudijama, a od dva pozivna člana javnih tužioca, jednog bira ministar pravosuđa, a drugog republički javni tužilac.
Kao drugu značajnu izmenu Hiber navodi organizaciju sudova.
- Okružni sud prestaje da bude drugostepeni. Nadležnosti između opštinskog i Okružnog suda biće raspoređene u zavisnosti od krivičnog dela. Tako, recimo, opštinski sud sudi za krivična dela za koje je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina, a Okružni za krivična dela za koja je glavna kazna preko deset godina ili teža kazna. Zatim, uvodi se Apelacioni sud, kao drugostepeni, koji će odlučivati o žalbama. Sedište će biti u Beogradu, a imaće odeljenja u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Uvođenje ove vrste suda dovešće do veće efikasnosti rada pravosuđa - ističe Hiber.
On naglašava da će biti uveden još jedan specijalistički sud, Upravni sud, koji će, kao on tvrdi, omogućiti efikasniji zaštitu građana u odnosu na državu.
- Ovo su zakonska rešenja koja sasvim odgovaraju zemlji u tranziciji. Naravno, neke države sa stabilnim demokratijama i izgrađenim sistemom podele vlasti mogu dopustiti i fleksibilnija rešenja - kaže Hiber.
On je takođe istakao da se model zakona koji je izradio Centar za unapređenje pravnih studija, iako je dobio odborenje OEBS-a i Saveta Evrope, ne razlikuje mnogo od ovih zakona o kojima se trenutno raspravlja u skupštini.
Vesna Rakić-Vodinelić, direktor Instituta za uporedno pravo, kaže da su zakoni koje je sada predložila DSS ustvari predlog zakona koje je 1996. godine sačinilo ondašnje ministarstvo pravde. - Ovi zakoni su, naravno, mnogo bolji nego što je postojeći zakon. Ali, postoje neke stvari koje mene kao čoveka iz struke čine jako nesrećnom. Na primer, zbog čega se sada donose ovi zakoni ako nas očekuje donošenje novog Ustava. Mislim da je razlog za ovu brzinu, ustvari, politička trgovina. Neko je što pre želeo da se donese ovaj zakon i to baš pod njegovim imenom, a drugi su to prihvatili kako bi dobili ustupke oko donošenja zakona o radu. Tragično je trgovati zakonima, naročito onima koji se tiču pravosuđa. Ono što mene muči je što, sam ja, dok su poslanici usvajali ovaj zakon, bila na jednom skupu gde se raspravljalo o drugom predlogu istog zakona. Javna rasprava nije zakonska obaveza, ali je demokratska tekovina. Mislim da sudije i pravnici, kojih se ovo najviše tiče, treba da budu zabrinu što su isključeni iz tog procesa - kaže Vesna Rakić-Vodinelić.
Što se tiče usaglašenosti zakona sa evropskim standardima, ona kaže da je jedini problem što u Visokom savetu nisu zastupljeni samo ljudi iz pravosuđa. T.Aleksić
Pravosudna straža
Zakonom o uređenju sudova predviđena je i pravosudna straža:
'Pravosudna straža je naoružana i uniformisana služba koja se stara o sigurnosti ljudi, imovine, redu i miru i nesmetanom sprovođenju službenih zakona' navodi se u ovom zakonu.
