Izvor: Blic, 18.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rembrantova slika ostala nasledniku
Rembrantova slika ostala nasledniku
BEOGRAD - Ispod vile u Užičkoj 11, gde je Slobodan Milošević, bivši predsednik SRJ, u društvu porodice provodio svoje poslednje dane na slobodi nalazi se podrum sa trezorom u kojem je pohranjeno oko 400.000 eksponata iz fonda Muzeja '25. maj'. Ovom fondu pripadala je i slika čuvenog slikara Rembranta, za koju advokat Miroslav Todorović tvrdi da je nestala iz Ovalne kuće. On nam saopštava da je nestala i zlatna komandantska sablja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju je 1944. godine Staljin poklonio Titu. Rukohvat sablje izrađen je od zlata i ukrašen sa oko 1.000 brilijanata.
Sada se postavlja pitanje da li je čuvena Rembrantova slika 'Ikadsa' krasila zid rezidencije ili je to plod nečije mašte.
- U Užičkoj 15, kao i u zgradi 'Mir' u Užičkoj 11 bilo svojevrsno skladište, trezor sa šiframa. Bilo je tu mnogo umetničkih dela neprocenjive vrednosti. Bilo je i predloga da se od zgrade 'Mir' napravi muzej, što nije naišlo na odobravanje - kaže Zoran Lilić, koji u vreme dok je bio predsednik SRJ nije živeo u rezidenciji, ali je tamo imao susrete sa visokim stranim zvaničnicima, koji su često ostajali fascinirani umetničkim blagom koje je ukrašavalo zidove rezidencije.
- Rembrantova slika je stajala na zidu rezidencije. Stajao sam, na primer, ispred nje sa italijanskim ambasadorom kojem je bilo teško da prati razgovor jer je Rembrantova slika potpuno zaokupila njegovu pažnju. Bilo je to pred kraj mog mandata, 1996. ili 1997. godine. Fasiciniran, ambasador me pitao: 'Da li je ovo original?', a očigledno bio je dobar poznavalac slika. Šta se kasnije dešavalo sa tom slikom ne znam, ali znači ona je tamo sigurno bila, stajao sam pred njom.
O nestaloj sablji za koju neki mediji spremno tvrde da je poslednji put viđena u rukama Marka Miloševića, Lilić kaže:
- Koliko ja znam, ona nikada nije bila izlagana, ali video sam je u trezoru. Svakakao je bila skupocena. Znam samo da su se umetničke postavke često selile iz jedne zgrade u drugu, a šta se s tim umetničkim vrednostima dalje deševalo, zaista ne znam. T. Nikolić Zlato, drago kamenje...
U samoj rezidenciji ostale su slike_arhiva Paje Jovanovića, Đure Jakšića, Uroša Predića, Save Šumanovića, Nadežde Petrović, Petra Lubarde.., skulpture Meštrovića, Antona Augustinčića, dve flandrijske tapiseije s početka 19. veka. Celokupna biblioteka Josipa Broza (12.000 knjiga od kojih je 1.000 sa posvetom stranih državnika ili umetnika.
Osim zbirke primenjene umetnosti od zlata, srebra, dragog kamenja, slonovače (oko 4.000 predmeta), tu je i vreovartno najvrednija arheološka zbirka autentičnih predmeta iz najvećih svetskih kultura. Tri vaze od alabastera iz Džosperove piramide iz 2750. godine pre nove ere (poklon Titu od Nasera i Sadata) samo su neki od najvrednijih eksponata. O njihovoj novčanoj vrednosti besprizorno je i govoriti. Eksponati 'dobili krila'
U Muzeju istorije Jugoslavije još od 1997. godine nemaju nikakve informacije o zbirci. Oni sada očekuju da se eksperstkoj komisiji dozvoli pristup u kuću i omogući popis, kojim bi se utvrdilo šta se dogodilo sa deset do petnaest hiljada predmeta iz najznačajnijih muzejskih zbirki i da li su neki od njih 'dobili krila'.
