Izvor: Blic, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Religije u borbi protiv narkomanije
Nedavno sam sreo jednu majku, izbeglicu, muž ju je napustio i otišao u Ameriku, a Centar za socijalni rad, zbog loših materijalnih uslova, odlučio je da decu privremeno smesti u dom. Kasnije je žena našla posao i deca su joj vraćena, ali se majka suočila s novim problemom. Deca su postala zavisnici.
Prvo su se „navukli" na lepak, a zatim i na heroin. Devojčica je šesti, a dečak četvrti razred. Ovaj slučaj nedavno je naveo vladika Porfirije ilustrujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako priču o sve mlađim zavisnicima.
Inače, najmlađi lečeni narkoman u jednoj beogradskoj ustanovi bio je dečak koji ima samo 12 godina. Broj narkomana u Srbiji, inače, iz dana u dan sve je veći. Pretpostavlja se da samo u Beogradu ima oko 60.000 zavisnika. Najveći broj njih uzrasta je od 18 do 24 godine.
Na nedavnom skupu koji je organizovalo Društvo srpsko-jevrejskog prijateljstva, predstavnici svih verskih zajednica u Srbiji složili su se da u borbu protiv ove pošasti moraju intenzivnije da se uključe i porodica i škola, ali i verske zajednice.
- Unutar Rimokatoličke crkve širom sveta osnivaju se centri za lečenje narkomana, koji daju dobre rezultate. Mi pokušavamo da po ugledu na njih osnujemo nešto slično. U tim kampovima se živi kao u manastiru. Terapija je molitva i rad. Takav jedan kamp organizovan je pre tri godine na salašu u Čeneju kod Novog Sada. Trenutno imamo tri kuće, dve muške i jednu žensku, a još dve su spremne za prijem pacijenata - kaže vladika Porfirije.
Ulazak u kuću podrazumeva ozbiljnu pripremu koja se sastoji iz tri faze. U prvoj fazi zavisnici jednom nedeljno dolaze na razgovore sa sveštenicima i momcima koji su prošli terapiju. To traje pet, šest meseci. Druga faza podrazumeva da jednom nedeljno po ceo dan provedu u kući. To traje od šest do deset nedelja. Treća faza je ulazak u kuću. Vladika Porfirije kaže da nedostaje još jedna, četvrta faza, koja podrazumeva resocijalizaciju.
Slične kampove planiraju da osnuju i predstavnici Islamske zajednice. Za njih je najveći problem narkomanije na prostoru Novog Pazara, gde je svaki deseti stanovnik zavisnik.
- Ateizacija je udaljila verske zajednice od društva. Društvo je obolelo a da verske zajednice decenijama nisu bile tu. U Bosni, na Ilijašu, već postoji jedan takav centar za lečenje narkomanije, kapaciteta 80 mesta. Terapija se sastoji iz fizičkog rada, sportske aktivnosti i molitve. Uspešnost u lečenju ovog centra je 67 odsto. Po ugledu na njih i Islamska zajednica u Srbiji ubrzo treba da dobije centar za borbu protiv narkomanije - najavio je Adem Zilkić, reis-ul-ulema Islamske zajednice u Srbiji.
Dr Jasna Daragan-Saveljić, direktorka Zavoda za bolesti zavisnosti, kaže da najveći doprinos verske zajednice mogu dati u prevenciji i rehabilitaciji, ali da u lečenju i dalje ključnu ulogu mora da ima zdravstvena služba.
