Izvor: Politika, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reklama za raspamećivanje
Srbi četvrti najinteligentniji narod na svetu, tvrdi se u oglasu o uspesima srpske vlade, objavljenom u američkom magazinu „Njusvik”. – U vladi kažu da oni nisu platili tu reklamu
Četiri dana nakon formalnog pada Vlade Srbije, u američkom magazinu „Njusvik” objavljen je tekst o srpskoj vladi, njenim dostignućima i uspešnim privrednicima u našoj zemlji. Čak i da je vlada u vreme kad je promovisana u ovom uticajnom nedeljniku bila stabilna, veću pažnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od njenih uspeha privukli bi delovi objavljenog teksta.
Srbija je tu predstavljena kao „feniks koji se uzdiže”, kao zemlja koja je bila srce razvoja bivše Jugoslavije, koja je nakon godina procvata doživela rat, sankcije, embargo i industrijski kolaps... „I četvrta najinteligentnija nacija na svetu gledala je kako 860.000 njenih najbistrijih umova odlazi”, ističe se u uvodu.
Naša potraga za autorom zanimljive igre brojeva i slova u Vladi Srbije nije urodila plodom, a od Milivoja Mihajlovića, šefa Kancelarije za saradnju sa medijima, dobili smo podatak da Vlada Srbije nije platila ovaj oglas. On, međutim, nije u Nemanjinoj 11 uspeo da pronađe osobu koja je u „Njusviku” plasirala priču o srpskoj pameti i o odlivu mozgova.
Marketinški stručnjak Nadežda Milenković kaže da su iznesene činjenice u stvari antireklama za Srbiju. „Ako objavite informaciju da je iz zemlje koja ima osam miliona stanovnika – 860.000 najpametnijih mladih otišlo, nameće se logičan zaključak da su ostali stari i tupi. Bukvalno shvaćeno, u svet smo poslali poruku: Sve što je valjalo je otišlo, dođite da vidite rezervat starih, tupih i dobronamernih.”
Naša sagovornica kaže da su ovom reklamom istovremeno prekršeni socijalna pristojnost i imperativi savremenog marketinga.
„Minimum socijalne pristojnosti podrazumeva da je veoma nepristojno reći ’Ja sam pametan’. U najboljem slučaju vaš sagovornik pomisliće da ste nepristojni, a u najgorem – da ste glupi. Naime, uvreženo je mišljenje da o nečijoj inteligenciji govore dela, a ne reči. Osim toga, osnovno marketinško pravilo glasi – reklama treba da bude pametna, a ne vi”, ističe Nadežda Milenković.
Srbiju je, prema nekim procenama, napustilo 500.000 mladih i obrazovanih ljudi, ali ne zna se ko je njene građane proglasio četvrtom najinteligentnijom nacijom na planeti.
Da li je autor ove zanimljive statistike možda imao na umu da je četvrti zvanično najpametniji čovek na planeti Beograđanin Uroš Petrović, pa je rukovođen pravilima induktivnog zaključivanja, (Uroš Petrović je četvrti najpametniji čovek na planeti, Uroš Petrović je Srbin, dakle Srbi su četvrta najpametnija nacija na planeti) naš narod kolektivno svrstao među superiorne umove čovečanstva – ostaje nejasno.
Petrović u šali kaže da višak malih sivih ćelija ima i svoje loše strane. „Odgledam prvih nekoliko minuta filma i već znam šta će biti na kraju. Isto je i s knjigama. Posle tri pročitane stranice shvatim da je ubica batler”, žali se ovaj inženjer tekstila čiji je rezultat na „Mensinom” testu bio 156.
U njegovoj radnoj biografiji stoji podatak da se on bavio fotografisanjem svadbi i utakmica, valjanjem glinenih figura, trgovinom i špedicijom u državnoj firmi... U jednom momentu je postao direktor predstavništva eminentne nemačke firme u Beogradu, ali je menadžerski posao napustio kada je shvatio da sve manje viđa svog sina. Sada je vlasnik firme koja se bavi dizajnom, proizvodnjom i plasmanom muške garderobe pod sopstvenom robnom markom, a radi i kao savetnik u jednoj advokatskoj kancelariji.
To što se Srbija nalazi u samom vrhu „Mensine” lestvice psiholozi objašnjavaju činjenicom da se ne može staviti znak jednakosti između inteligencije i uspeha u životu. Iako je inteligencija, po definiciji, sposobnost snalaženja u novim i nepoznatim situacijama, pristalice besmislenosti merenja sivih ćelija tvrde da je inteligencija samo ono što mere testovi inteligencije i da je đake koje je škola ocenila peticom, život često ocenjivao – čistom jedinicom.
-----------------------------------------------------------
U prvih deset po Mensi
Iako se Srbi tradicionalno dobro kotiraju na „Mensinim” testovima, Milica Mladenović, koordinator aktivnosti za Beograd ove organizacije, koja se bavi testiranjem inteligencije, kaže da je Srbija do 2006. godine zauzimala treće mesto na planeti - po procentu osoba koje imaju najbolju prolaznost na „Mensinim” testovima. „Od 2006. godine, kada je uveden novi set testova, mi se nalazimo u prvih deset zemalja čiji stanovnici postižu dobre rezultate ”, kaže naša sagovornica.
Ona podseća da člansku kartu „Mense” ima svega dva odsto stanovnika planete, a da bi neko postao član „Mense”, potrebno je da na testu inteligencije osvoji više od 148 bodova. U Srbiji je oko 4.500 ljudi ostvarilo taj rezultat.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 22/03/2008]
