Izvor: Politika, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rehabilitovan posle šezdeset godina
Dragoljub Marković 1945. osuđen kao neprijatelj naroda i države rehabilitovan posthumno odlukom Okružnog suda u Kruševcu
Kruševac – Od osude do rehabilitacije čuvenog župskog vinara Dragoljuba Markovića (1890 – 1970), narodnog dobrotvora, rodoljuba i čestitog Srbina, ličnosti kojoj je "Politika" 17. i 18. maja 1939. posvetila po celu stranu, prošlo je više od 61 godine! Unuci i porodica ovog znamenitog čoveka, preduzetnika, tvorca prvog vinjaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i vinara iz Šljivova, kome se divio francuski Bordo, presudu Okružnog suda u Kruševcu doživeli su kao stvarni povratak demokratskih vrednosti.
Uz Dragoljuba Markovića, rehabilitovan je i njegov sin Milutin Marković. Odluka o rehabilitaciji ljudi koji su osuđeni na robijanje kao državni neprijatelji, uz meru konfiskacije imovine, naišla je na opšte odobravanje u kruševačkom i župskom kraju, a potpisuju je članovi sudijskog veća: Vesna Dimitrijević, predsednik, Radmila Radulović i Dragoslava Biserčić, kao članovi.
Jedan od podnosilaca zahteva za rehabilitaciju Dragoljub Marković iz Kruševca, unuk pokojnog Dragoljuba i sin takođe pokojnog oca Milutina, napisao je da smatra da su njegovi pravni prethodnici neosnovano presudama "lišeni slobode i da im je izrečena mera konfiskacije imovine iz ideoloških i političkih razloga", što je sud i prihvatio.
A presudom Okružnog narodnog suda u Kruševcu Kzp.br.241/45 od 31.10.1945. Dragoljub i Milutin Marković su bili osuđeni zbog krivičnog dela protiv naroda i države i Odluke ASNOS-a o suđenju zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti. Dragoljubu je revolucionarni sud odredio robiju od osam godina, sa prinudnim radom, gubitkom građanskih i političkih prava u trajanju izdržavanja kazne i pet godina po izdržanoj kazni i konfiskaciji celokupne imovine. Dragoljubov sin Milutin bio je nešto bolje sreće i dobio pet godina i tri meseca, sa prinudnim radom, gubitkom građanskih i političkih prava, koja će važiti i tri godine po izdržanoj kazni. Na takvu odluku žalili su se okružni javni tužilac i branilac okrivljenih. Vrhovni sud Srbije je 27.12.1945. odbio sve žalbe u odnosu na Milutina, dok je Dragoljubu odredio trajanje robije od čak 15 godina! Tokom robijanja, Milutin je dočekao uslovni otpust i smanjenje kazne na tri godine, a Dragoljub je Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ o pomilovanju osuđenih lica 13. januara 1953. oslobođen daljeg izdržavanja kazne.
Okružni sud u Kruševcu 27.2.2007. godine, obrazlažući rešenje o ništavosti osuđujućih odluka za Dragoljuba i Milutina, ističe da su ništavne i sve pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, pozivajući se na Zakon o rehabilitaciji i Načela pravnog stava Vrhovnog suda Srbije od 17. maja 2006. godine.
Drugi unuk Dragoljubov i sin Milutinov – Branislav Marković, aktivista Mreže za restituciju, ne skriva radost zbog donošenja rehabilitacije, čak i posle toliko godina.
– Čovek kad udaje i kad ženi, i kad dobija unučad radostan je. A ja sam, posle toga, prvu radost rehabilitacije doživeo onog trenutka kada su, posle 58 godina, svi odbornici SO Aleksandrovac, decembra 2001. godine, jednoglasno doneli odluku da moja i još 11 porodica dobije nazad imovinu koju je opština držala do tada i da možemo da je koristimo dok se ne donese zakon o denacionalizaciji. Saznanje da mogu da uđem i prespavam u sobi gde me je majka rodila, bila je velika radost za mene, jer u tu sobu nisam smeo ni da privirim. Druga velika radost je uručenje ovog rešenja, da konačno ne nosim žutu traku s petokrakom da sam državni neprijatelj, a ja sam , u stvari, potomak časnih domaćina koji su poveli rat protiv turskih, austrougarskih i nemačkih okupatora – kaže Branislav Marković.
Požutele strane "Politike", brižno spakovane između dva celofana, svedoče o Branislavljevom dedi Dragoljubu.
"Politika" 17. maja 1939. objavljuje dug naslov: Delo jednog čoveka u Šljivovu koje u drugim selima mogu da postignu samo zadruge. Autor je Žika Milenković. U nastavku, na celoj strani, 18. maja, Milenković nastavlja priču, naglašavajući da je reč o najimućnijem čoveku, čije je bogatstvo "došlo kao logična posledica njegovog radničkog i poljoprivrednog školovanja" u Francuskoj, gde je svojim znanjem zadivio čak i Bordo, čoveku dobrotvoru i borcu za otadžbinu, koji je prošao sve odbrambene ratove, kao vojnik vodio ratni dnevnik 1914. i 1915. godine, pa sa fronta doneo ratne uspomene: iglenicu, iglu i konac, vojnički sapun, paštetu... Priča je duga, a vuče čitaoca svakom retku. Markovići su na kućni pijedestal uz "Politiku" danas izneli i najnoviju presudu, pa vredna istorijska dokumenta, najstariju flašu vinjaka u Evropi, koji je formulisao Dragoljub, pa vino iz 1918. godine, spisak od 518 vagona vina koje im duguje Nemačka, i, uz sve to, teška svedočanstva o konfiskaciji, kojom je, tek rođeni Branislav (1945) lišen dečjeg krevetića. Ali, to je druga, mučna i duga priča.
-----------------------------------------------------------
Božić kao sudbina
Dragoljub Marković je rođen na Božić, 7. januara 1890. godine u župskom Šljivovu. Njegovi unuci kažu da je znao kada će umreti.
– Na Sv. Đorđa, 9.12.1969. okupio nas je i saopštio svoj san da će umreti na Badnji dan 1970. Tražio je da ga sahranimo na Božić, 7. januara 1970. onako kako dolikuje domaćinu. I, kao vizionar, poručio nam je da ćemo dočekati demokratiju i da će Amerika doći u majku Srbiju. Ispustio je dušu kada je i očekivao – seća se Branislav.
Rade Stanković
[objavljeno: 05.03.2007.]
