Izvor: Blic, 03.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforme školstva nigde se ne vide
Reforme školstva nigde se ne vide
BEOGRAD - Ministarstvo prosvete samo nagoveštava strukturne reforme, ali se one ne vide nigde. Možemo samo pretpostaviti šta će dalje da se desi zato što su napravili ogromnu grešku ne najavljujući javnosti koncept reforme, pa je sve još uvek na nivou deklarativnog - kaže za 'Blic' Miodrag Ignjatović dugogodišnji savetnik u ovoj ustanovi.
- Oni govore: hoćemo ovo hoćemo ono, ali čak ni ja kao stručnjak u toj oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nemam pojma o čemu pričaju ni šta hoće. Oni bi to morali da kažu, na primer: hoćemo nove nivoe obrazovanja, koji će izgledati tako i tako. Moraju da razgraniče šta je jedinstveno obrazovanje, ono što moramo da naučimo - osnovi matematike, srpskog, poznavanja prirode, a zatim i obavezno obrazovanje, koliko godina država kaže da mora da traje školovanje, 9, 10, 12 godina.
Morali bi već jednom da kažu da li će ostati isti predmeti, da li će ostati isti fond časova, kako će se školovati ona deca koja žele samo osnovno obrazovanje. Nisu rekli ni da li i kako se menja sistem razredno-časovne organizacije škole, da li će nastavnici predavati po jedan predmet, zbog čega se često dešava da odlaze u druga mesta da predaju ne bi li ispunili normu, a sve to može biti rešeno time što bi predavali dva srodna predmeta u istoj školi - ističe Ignjatović.
Njegova generalna zamerka na reformu školstva je što sadrži ono što, kako kaže, inače ne valja u našem političkom životu - presecanje. U pitanju je stav da do njih nije bilo ničeg, a da od njih počinje sve. Neke stvari koje oni nazivaju novinama zapravo nisu novine, tvrdi Ignjatović.
- Do pre desetak godina i mi smo u školama imali savet škole koji je imao istu funkciju kao ono što oni sada zovu školski odbor. Polovinu saveta tada su takođe birali ljudi iz škole, a drugu polovinu predstavnici saveta roditelja i opštine.Tek od devedesetih godina škola gubi autonomiju, a direktore škole postavlja ministar. Činjenica je i da su postojale vaspitno popravne mere koje oni, navodno, tek sada uvode. I ranije se smatralo teškom povredom discipline ispoljavanje verske netrpeljivosti, sukob sa učenicima, nastavnicima. Oni sada govore i o izmenama načina ocenjivanja i uvođenja opisnog ocenjivanja, kojeg je takođe bilo i ranije. Međutim, mi nikad nismo znali šta je pravo opisno ocenjivanje. Pitam se da li oni sada znaju, jer nigde ne spominju kako to treba da izgleda - dodaje nač sagovornik.
U reformi nikako ne mogu da učestvuju ljudi koji nisu iz prosvete, jer oni ne poznaju dovoljno materiju, nastavlja bivši savetnik ministra prosvete. Ministar ne mora biti čovek iz prosvete, ali njegovi pomoćnici i savetnici materiju moraju znati u prste. Oni najavljuju i menadžerski sistem pri rukovođenju školom što je smešno jer direktor ne može biti menadžer, koji nabavlja sredstva za školu iznajmljujući salu za fizičko, prodajom udžbenika, sklapanjem poslova... Menadžer u školi treba da postoji, ali školom mora da upravlja neko ko poznaje njene nastavnike, učenike, roditelje, da zna da organizuje rad, da izraste iz škole gde ga poštuju i gde uživa veliki autoritet, precizira on.
- Još jedna od velikih grešaka koje je napravila nova garnitura Ministarstva prosvete je to što je odmah po dolasku na vlast otpustila po partijskoj 'dužnosti' sve zaposlene bez obzira na to koliki su stručnjaci. Mnogi su poslati i u prevermenu penziju, što sve stvara veliki problem jer mi živimo u maloj zemlji i ne možemo sebi dozvoliti tako nešto. Treba da iskoristimo svakog stručanjaka koga imamo - kaže Ignjatović. J.Subotić Više izbornih predmeta
Zbog ovakve kritike nekadašnjeg savetnika ministra prosvete pokušali smo da od pomoćnika ministra prosvete za međunarodnu saradnju i razvoj, Tinde Kovač Cerović, saznamo dokle je stvarno stigla reforma obrazovanja. Ona za 'Blic' tvrdi da su, za sada, postavljeni osnovni okviri reforme: osnaživanje škola, profesionalizacija nastavnog kadra i rukovodstva i kontrola kvaliteta ishoda obrazovanja.
- Korak po korak, biće uspostavljen i Centar za standarde i evaluaciju, koji će imati za zadatak da izmeri kvalitet obrazovanja. Tu će se praviti završni testovi znanja, jer prijemnih ispita više neće biti. Tako ćemo moći da proverimo šta đak zna na kraju osnovne škole i koje su njegove sposobnosti - kaže Tinde Kovač Cerović.
Na pitanje dokle se stiglo sa reformom nastavnog plana i programa, obzirom da je pomoćnik Vigor Majić na skorašnjem sastanku na Filološkom fakultetu rekao da će u septembru biti gotovi testovi znanja za đake prvih razreda srednjih škola kako bi proverilo njihovo stvarno znanje, kao i da će smanjiti broj predmeta, 'stopiti' slične, a neki će postati i izborni, Tinde objašnjava da nije baš tako kako je Majić rekao. Ona kaže da su formirane grupe koje rade na novim nastavnim programima i da njihovi stručnjaci za sada preciziraju koji su ciljevi obrazovanja, zatim će preći na osmišljavanje ciljeva po različitim predmetnim oblastima, pa po različitim predmetima, zatim će odlučiti šta treba da uđe u koji predmet i na kraju, kako to rasporediti po uzrastima. Sve to će, tvrdi ona, trajati bar godinu dana i ućiće u školstvo na nekoliko ulaza 2003. ili 2004. godine. Jedno je sigurno, biće dosta izbornih predmeta.
Formiran je i tim koji radi na problemu udžbenika što je obiman i komplikovan posao, a čije će se rešenje 'iskristalisati' do jeseni, odnosno semptembra, precizira Tinde Kovač Cerović.
