Izvor: Danas, 14.Okt.2015, 21:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
”Reforme” i reforme
Uspesi vlade, potkrepljeni konkretnim podacima i rezultatima, nešto je što niko ne može dovesti u pitanje. Stvar je u budžetu, u zaustavljanju recesije, privrednom rastu... i to su činjenice koje niko ne može dovesti u pitanje jer je Srbija ušla u razdoblje dinamičnog rasta i šta god bilo neće se vraćati u recesiju.
Tako naš premijer hvali sebe i svoj ministarski kabinet u pokušaju da zapuši usta svakom kritičkom mišljenju pred, verovatno, nadolazeći predizborni >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ciklus ili cirkus, svejedno i kako kome. Ali.
Nije čovek ono što misli da jeste, nego što drugi misle da jeste. Zašto je ta mudra izreka danas tako važna? Valjda da bi čovek ili vlast stekao/la realnu sliku o sebi i prestao/la da laže sebe a naročito druge o vlastitoj uspešnosti. Tako je i sa vladarima i državama. Nije uvek najbitnije da se vladar, svejedno izabran po nasledstvu ili voljom građana, hvali pred ogledalom ili narodom, kako njemu i državi kojom vlada sve ide potaman. Tu su valjda i drugi - zainteresovani ili samo dokoni kibiceri sa strane - da kažu šta misle o vladaru, državi i ambijentu. Kako naša vladajuća nomenklatura vidi sebe?
Kod nas je u poslednje vreme učestala praksa da se hvališemo kako nam ide ”nikad bolje”, kako je ”stvar u budžetu”, kako imamo ”impresivne rezultate”, kako ”zaustavljamo recesiju”, kako ”smo sproveli teške i bolne reforme”, ”kako otvaramo nove fabrike”, ”kako nam raste zaposlenost” i kako investitori (ko migranti) nadiru na granicu i samo čekaju da uđu i (za razliku od migranata) ostanu u obećanoj zemlji Srbiji. A kako nas drugi vide?
Da se ne lažemo, ima i pohvala, ali su nekako više političke prirode i vezane za makroekonomsku stabilnost i ispunjavanje preuzetih međunarodnih političkih obaveza. Ali, mlako i manje entuzijastično nas hvale za tranzicijske poslove u ekonomiji, takozvane ekonomske i strukturne reforme. I kad ima takvih pohvala, čine se više kao naručene i tercirane (spinovane) u političkom kontekstu. A oni do čijeg mišljenja treba da nam je jako stalo, a to su oni koji kreiraju javno mnjenje u poslovnim krugovima finansijera-investitora-ulagača, nemaju baš previše lepo mišljenje o reformskom entuzijazmu naše Vlade i državi kao poslovnom ambijentu. Eto, na primer, u poslednjih nekoliko dana ”očitovala” su se dva vrlo značajna monitora - najstarija na svetu bonitetska kuća Dan i Bredstrit (D&B) i Svetski ekonomski forum. Svako ko iole namerava da negde na planeti Zemlji potroši svoj kapital u otvaranje novih radnih mesta s dužnom pažnjom prati šta kažu, između ostalog, i ova dva važna analitičara.
D&B i dalje svrstava Srbiju u zemlje s visokim rizikom poslovanja, uz ocenu da su izgledi srpske ekonomije bolji. U regionu i dalje najveći rejting imaju Slovenija i Hrvatska (DB3), za njima slede Bugarska, Mađarska, Rumunija, Albanija i Makedonija. Srbiji pravi društvo Grčka kao zemlja s visokim rizikom (DB5), dok najniži rejting u regiji ima BiH (DB6).
Ni Svetski ekonomski forum ne misli mnogo bolje o Srbiji u svojoj tradicionalnoj listi globalne konkurentnosti na kojoj je Srbija zadržala svoje lanjsko 94. mestu (od 140 posmatranih država). Laički rečeno, Srbija je i danas u očima Svetskog ekonomskog foruma tamo gde je bila i prošle godine. Dakle, šta smo radili? Ništa. Najveća pogoršanja, po oceni menadžera-učesnika ankete na osnovu čijeg mišljenja je i rađena lista, zabeležena su u tri segmenta - kvalitet infrastrukture, sofisticiranost poslovanja i razvijenosti finansijskih tržišta. Dva od tri segmenta (sofisticiranost poslovanja i razvijenosti finansijskih tržišta) spadaju pod ekonomske reforme.
Naš ministar finansija izjavio je tim povodom da ”nije srećan“ zbog tako lošeg rezultata, pa je čak pokušao i da se ”izvuče” tvrdnjom da učesnici ankete nisu uzeli u obzir trenutnu makroekonomsku situaciju, rast BDP-a, niži deficit i manje zaduživanje. Isti argumenti koje koristi i naš premijer u obračunu sa oponentima uspeha Vlade. Nije za potcenjivanje i treće mišljenje koje dolazi iz ”domaćeg” izvora - Mreže za poslovnu podršku koja je anketirala menadžere 224 kompanije u 12 privrednih grana koje ukupno zapošljavaju 12.992 radnika.
Ti menadžeri ocenili su da su reforme veoma spore, da je veliki broj zakona i podzakonskih akata, da mnogi poslovi ne mogu da se obave elektronskim putem, da brojne birokratske procedure i čekanja na odgovore nadležnih institucija usporavaju i poskupljuju poslovanje, da je Srbija jedina zemlja u Evropi gde finansijski izveštaji firmi za 2014. kasne već šest meseci što stvara ogromnu nesigurnost u poslovanju, jer privrednici ne mogu da procene sa kojim firmama da posluju. I na kraju zaključuju da je poslovanje u Srbiji ove godine znatno rizičnije nego u 2014. godini. Anketirani privrednici su potvrdili da je sve veći broj stranih kompanija koje su nezadovoljne radom firmi otvorenih u Srbiji, pošto su troškovi poslovanja visoki, a dobit sve niža ili se posluje sa gubitkom. ”Neke od stranih kompanija ograničile su svoje poslovanje u Srbiji, odustale od daljih ulaganja i čak razmatraju da zatvore svoje kancelarije, a da robu u Srbiju plasiraju iz susednih zemalja, članica CEFTA, gde je poslovanje jeftinije”, upozorila je Mreža za poslovnu podršku.
Naša vladajuća nomenklatura nažalost ume da bude vrlo netrpeljiva, isključiva i diskvalifikatorska. Tako je Ministarstvo privrede veoma grubo odbacilo ocene anketiranih menadžera, tvrdnjom da su to ”neozbiljne i neodgovorne izjave, očigledno bazirane na ličnim utiscima autora ovakvih pamfleta, koji ne mogu i ne žele da se pomire s pozitivnim rezultatima rada Vlade Srbije”. I tako još jednom potvrdilo da naša vlast misli da je jedino ona sertifikovana da ocenjuje vlastiti rad. Šta se iz drugačijih pogleda može zaključiti?
Da se popravio makroekonomski ambijent, ali ne i ukupna poslovna klima, i da je to rezultat opredeljenosti srpske vlade da kratkoročnim (vatrogasnim) merama štednje ugasi ”požar” nadolazećeg bankrota. I to su potezi Vlade koje drugi hvale.
Srbija, međutim, i dalje ostaje visokorizična država s nekonkurentnim ambijentom za poslovanje. Jeste se, istina, prošle godine krenulo sa Zakonom o radu, Zakonom o stečaju, Zakonom o privatizaciji... ali je onda entuzijazam splasnuo i naši političari sada žive na lovorikama ”stare slave”. To očigledno nije bilo dovoljno, jer ambijent nije do kraja tako oblikovan da se u njemu može relaksirano poslovati i praviti profit. Reklo bi se da iza velikih propagandnih reči naše vlasti (što bi rekli Italijani ”parole, parole, parole”) stoji ipak njen skroman reformski rad i doprinos.
To je na izvestan način (21. septembar) priznao i ministar pravde Nikola Selaković ocenjujući da je ”Srbija pretposlednja zemlja u Evropi po brzini izvršenja presuda s obzirom na to da je za sprovođenje jedne sudske odluke potrebno gotovo 600 dana”.
Nažalost, još jedna zvanično objavljena rang lista potvrđuje da Srbija nije previše atraktivno mesto za ulaganje novca. Početkom septembra revizorsko-konsultantska kompanija Dilojt objavila je svoju tradicionalnu rang listu ”Top 500 kompanija u centralnoj Evropi” za 2015. godinu. Domaći mediji skloni nacionalnom romantizmu odmah su potrčali da se pohvale da na toj listi ima i šest kompanija naših kompanija (iako ih je godinu dana ranije bilo 10). Prva tri najbolja mesta među tih 500 kompanija ”drže” NIS, EPS i Telekom. S malim izuzetkom u slučaju NIS-a, koji je poludržavna firma, u suštini su sve to državne firme. A najbolje rangirana kompanija iz regiona na toj listi ”Top 500” je hrvatski Agrokor. Dakle, privatna firma.
Svako ko se rukovodi racionalnim razmišljanjem pri ulaganju vlastitog novca dobro će razmisliti da li treba da investira u zemlju čije su najveće kompanije u državnom vlasništvu. Jer, šta on kao privatni investitor ima da traži u takvoj državi. To je, dakle, pokazatelj da se s obećanom reformom sektora državnog vlasništva u privredi nije daleko odmaklo, što vlastima u Beogradu neskriveno spočitava, do sada neskriveno entizijastički naklonjena, Svetska banka.
