Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforma od table i krede
Reforma školstva u Srbiji počiva na tabli, kredi i entuzijazmu nastavnika. Ovako su učitelji sa Zlatibora, Đorđe Jakovljević i Nataša Todorović, počeli za naš list priču o učiteljevanju u sadašnjim uslovima.
Oni su od ove jeseni ponovo u prvom razredu. Zapravo vode đake prvake. Natašino odeljenje ima 20, a Đorđevo - 19 učenika.
Nastavnici nisu zadovoljni ni novim udžbenicima, ni reformisanim planovima i programima za niže razrede osmoletke. Upozoravaju da su udžbenici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jednaki za sve i da se ni autori, ni izdavači nisu potrudili da uvaže razlike između dece na selu i u gradu. A nisu, kažu, svoj deci svi pojmovi podjednako bliski.
- Za mlađe razrede sada postoji veći izbor udžbenika, ali su lekcije u svima njima često isuviše komplikovane, nerazumljive. Poseban problem je u prvom razredu. Prvačići ne znaju da čitaju i pišu, a autori udžbenika i radnih svezaka kao da nisu razmišljali o tome. Rešavanje zadataka podrazumeva da su mališani pismeni, a prvačići tek treba da počnu da sriču. Zato mi moramo da im čitamo i tako gubimo vreme, a njima je teško, jer pitanja prvo moraju da zapamte, pa potom da na njih odgovore - objašnjavaju naši sabesednici, pokazujući nam đačku knjigu iz matematike za prvi razred. Prepuna je teksta. Ima, doduše, i dosta slika, ali zadaci su napisani slovima.
U školi na Zlatiboru, koja pripada čajetinskoj osmoletki "Dimitrije Tucović", prvačići, prema odluci svojih učitelja, matematiku uče iz knjiga "Kreativnog centra".
- Možda ćemo morati da promenimo izdavača, jer je matematika "Kreativnog centra" ipak za decu koja su jača u matematici. Ova generacija spada u te jače, ali kada dođe slabija generacija moraćemo da promenimo udžbenik - smatra učitelj.
Slova mališani uče iz bukvara Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, a svet oko nas iz knjiga "Kreativnog centra", koje su bogato ilustrovane, ali i one zahtevaju da dvojčice i dečaci već znaju da čitaju i pišu. Učitelji ističu da ni knjige drugih izdavača nisu u tom smislu bolje od "Kreativnog centra". Muzičko i likovno se radi po Zavodovim udžbenicima.
- Prosvetne vlasti su se svojevremeno hvalile time kako je gradivo smanjeno i deca rasterećena. U praksi je to sasvim suprotno. Iz lekcija su zapravo izbačena sva objašnjenja, a ostavljene su gole činjenice, suve informacije, pa je deci sada veliki deo gradiva nerazumljiv. Zato mi nastavnici moramo da im objašnjavamo i dopunjujemo lekcije. Po istom principu su skraćeni i programi. Sve to je otežalo rad u školi - upozorava Đorđe Jakovljević.
Njegova koleginica Nataša Todorović ukazuje na to da prvačići moraju prebrzo da savladaju slova: "Od septembra do sredine novembra deca su naučila 28 slova. Planom i programom predviđena su dva časa čitanja kada se pređe cela azbuka. I odmah se prelazi na pisana slova. To je zaista prebrzo".
Prema njenom mišljenju, to je uzrok što učenici posle ne čitaju sa razumevanjem. Oni pročitaju reč, rečenicu, ali ne znaju šta su pročitali. I nikada neće postići poželjnu brzinu u čitanju.
- Teško će čitati lektiru. Ta sporost će ih pratiti do kraja života. Zato ih nikada, ni kao odrasle, knjige neće privlačiti. Rečnik će im biti oskudan. To je tako kada se temelji dobro ne udare - objašnjava učiteljica.
Đaci imaju i više časova od svojih nastavnika. Tako prvačići nedeljno imaju po 23 časa, a njihovi učitelji - 21 čas. Do te razlike u časovima došlo je zbog toga što deca već od prvog osnovne imaju više nastavnika. Zapravo veronauku, građansko i strani jezik predaju im drugi nastavnici, dok im učitelji drže časove iz svih ostalih predmeta.
- Ovoliki broj časova im ne bi smetao da čas traje 30 minuta. Upravo na to se računalo kada je reforma krojena. Zamišljeno je i da se u tih pola sata smenjuju aktivnosti, da se neosetno iz jednog predmeta prelazi u drugi, da nastavnici igrom, plesom, fiskulturom prekidaju rešavanje matematičkih problema, sricanje slova, crtanje, kada vide da deci popušta pažnja - seća se učitelj.
Kaže da je planirano da sve učionice budu savremeno opremljene, da svaka ima bar po jedan računar, televizor, video, da klupe budu jednosedi, lako pokretljivi koji bi se premeštali i postavljali prema i u kladu sa aktivnostima kojima se deca bave. Uglavnom, đaci ne bi smeli da na času gledaju jedan drugom u potiljak.
- O svemu tome slušali smo na seminarima. Govorili su nam i da će u prvom razredu uz učitelja biti i vaspitač, da će se deca deliti u grupe i svaka grupa će raditi nešto drugo. Jedni će biti za kompjuterom, drugi će "skakati" po strunjači, treći će crtati, četvrti - glumiti. Onda će grupe izmenjati mesta, tako da će u toku dana svi proći sve što je za taj dan predviđeno da se odradi - priča Đorđe Jakovljević.
Od svega toga ostale su samo stare klupe, table i krede. I neiscrpna energija i volja učitelja koji vole svoj posao.
[objavljeno: ]
