Izvor: Politika, 04.Jan.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Redovnim pregledima protiv bolesti bubrega
Smatra se da 10 do 11 odsto svetske populacije ima neki stepen hronične bubrežne slabosti, odnosno oko 600 miliona ljudi u svetu
Vodiči dobre kliničke prakse, koji sadrže pravila postupanja lekara od početnih simptoma oboljenja do izlečenja pacijenta, nedavno su ugledali svetlost dana. Ovi vodiči imaju cilj da olakšaju rad lekarima i da poboljšaju zbrinjavanje pacijenata u Srbiji. Čitaoci „Politike” i gledaoci emisije „Svet zdravlja” na RTS-u moći će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svake subote da se upoznaju sa preporukama za lečenje nekih bolesti.
Hronična bubrežna insuficijencija (slabost) predstavlja bolest koja se karakteriše nepovratnim propadanjem nefrona, funkcionalnih jedinica u bubregu, do nivoa kada njihov preostali broj nije u stanju da održi ravnotežu organizma. Uzroci oboljenja su mnogobrojni, a najčešće su povišen pritisak i šećerna bolest.
Kako objašnjava profesor dr Steva Plješa, rukovodilac radne grupe za izradu vodiča za hroničnu bubrežnu insuficijenciju, smatra se da trenutno 10 do 11 odsto svetske populacije ima neki stepen bubrežne insuficijencije, što predstavlja broj od 600 miliona ljudi širom sveta.
Simptomi bolesti su veoma nespecifični, pa se tako javlja malaksalost, mučnina, gađenje, brzo zamaranje, gubitak apetita, smanjenje koncentracije, loš san... Sa napredovanjem bolesti simptomi postaju izraženiji i bivaju praćeni karakterističnim biohemijskim parametrima, kao što je porast nivoa uree i kreatinina, pojavom anemije, porastom nivoa kalijuma...
– Imajući u vidu nespecifičnost simptomatologije u početnim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije očigledno je da je najvažnije rano otkrivanje ove bolesti. To je moguće ukoliko se barem jednom godišnje javimo izabranom lekaru i uradimo klasične analize krvne slike, mokraće, nivoa šećera u krvi i nivoa azotnih materija, uree i kreatinina. Nakon prvih kontrola izabrani lekar će odlučivati o frekvenciji kontrola u zavisnosti od prispelih nalaza, opšteg stanja pacijenta i stanja bolesti koja je dovela do hronične bubrežne slabosti – objasnio je dr Plješa.
Šta treba učiniti da se pravovremeno bolest otkrije i zaustavi progresija s obzirom na to da je definitivno izlečenje kod ove bolesti nemoguće, dr Plješa kaže da pre svega treba zdravo živeti što podrazumeva prestanak pušenja, bavljenje fizičkim aktivnostima primereno godinama i fizičkom stanju, uzimanje zdrave hrane bez velike količine masti, uz dosta tečnosti (najmanje 1,5 do 2 litre dnevno) i izbegavanje gaziranih pića.
– Postoji poslovica koja kaže: „Za svaku popijenu čašu vode bubreg kaže hvala.” Lečenje hronične bubrežne insuficijencije se prevashodno odnosi na lečenje oboljenja koja su dovela do pojave hronične bubrežne slabosti. Uz to postoje i neke specifične terapije koje sprovodi nefrolog, a kome će pacijenti biti upućeni od izabranog lekara kada se za to ukaže potreba na osnovu procene biohemijskih nalaza, opšteg stanja pacijenta i simptoma. U specifične terapijske postupke svakako spada korekcija malokrvnosti, regulacije acido-baznog stanja i elektrolitnog statusa, pre svega nivoa kalijuma i fosfora, nadoknada vitamina De, ali za ovu vrstu terapije nadležan je nefrolog. Kao poslednja terapijska opcija kod terminalne bubrežne insuficijencije ostaje dijaliza. Trenutno u Srbiji broj novih pacijenata na dijalizi iznosi 110 bolesnika na milion stanovnika, što je prosek Evrope, a na dijalizi se nalazi oko 4.500 bolesnika – naglasio je dr Steva Plješa.
Vodiči dobre kliničke prakse, kaže naš sagovornik, sistematski su razvijani dokazi koji treba da pomognu lekarima u donošenju najbolje moguće odluke za tretiranje određenih kliničkih stanja.
Vodiči su dostupni na internet-prezentacijama Ministarstva zdravlja Republike Srbije (www.zdravlje.gov.rs) i Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (www.azus.gov.rs).
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 05.01.2013.
