Izvor: Danas, 16.Feb.2015, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reditelj disident
„Ograničenja često primoravaju umetnika da još bolje radi, ali te granice umeju ponekad da budu toliko represivne da unište projekat ili dušu umetnika. Umesto da dozvoli takvo uništavanje, Panahi je napisao ljubavno pismo kinematografiji“, rekao je američki reditelj Daren Aronofski, obrazlažući odluku žirija da iranskom reditelju i disidentu Džafaru Panahiju dodeli Zlatnog medveda.
Glavna nagrada pripala je Panahiju za ostvarenje „Taksi“, njegov treći film koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se bez njegovog prisustva prikazuje u Berlinu. U „Taksiju“, u maniru sirovog realizma, autor beleži susrete sa ljudima tokom vožnje taksijem, koji u svojim razgovorima bez šminke prikazuju sliku iranskog društva.
Sukob Džafara Panahija, miljenika kritike i publike u Berlinu, sa vlastima i cenzorima u njegovoj domovini traje već 15 godina. Nakon dva filma o deci koja su dobro prihvaćeni u Iranu (njegov prvenac „Beli balon“ osvojio je prvu Zlatnu palmu u istoriji iranske kinematografije i bio je iranski kandidat za Oskara, mada je kasnije povučen kada su odnosi Irana i SAD počeli da se zaoštravaju), ostvarenje „Krug“, koje se bavi tretmanom žena u Iranu, proglašeno je uvredljivim prema muslimankama. Film je zabranjen i pre nego što je i prikazan, a istu sudbinu imala su i njegova dva naredna ostvarenja („Grimizno zlato“ i „Ofsajd“). Kada je pokušao da napravi dokumentarac o demonstracijama posle predsedničkih izbora 2009, izrečena mu je kazna od šest godina zatvora, dvadesetogodišnja zabrana snimanja filmova i davanja bilo kakvih intervjua zbog „okupljanja i zavere s namerom činjenja zločina protiv nacionalne bezbednosti zemlje i zbog propagande protiv Islamske Republike“.
Protiv zatvaranja Panahija pobunili su se brojni filmski radnici širom sveta, uključujući i Roberta de Nira, Šona Pena, Martina Skorsezea, Olivera Stouna... Panahi je u kućnom pritvoru, ali je uspeo da snimi tri filma. Uz nagrađeni „Taksi“, „Ovo nije film“ i „Spuštena zavesa“ takođe su prokrijumčareni iz zemlje za prikazivanje na svetskim festivalima (prvi, koji govori o uslovima u kućnom pritvoru jednog od najuticajnijih reditelja iranskog novog talasa, iznet je na USB stiku sakrivenom u kolač da bi bio prikazan u Kanu).
