Izvor: Blic, 29.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklaža šansa za 50.000 novih radnih mesta
Potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbija bi sanirala sve crne ekološke tačke. Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin u intervjuu za „Blic" kaže da je SSP preduslov za dobijanje novca iz fondova EU namenjenih za ekologiju. Reč je o nekoliko milijardi dolara kojima bi se ne samo rešili svi ekološki problemi u Srbiji već bi se u tim projektima zaposlili prvenstveno mladi ljudi. Dragin najavljuje da će se u reciklaži, kao novoj ekonomskoj grani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji otvoriti novih 50.000 radnih mesta.
- I to je realno. U reciklaži je neverovatna ekonomska dobit. Čak 95 odsto cene limenke nekog napitka jeste vrednost same limenke. U elektronskom otpadu je više bakra nego u najbogatijoj rudi. Reciklaža je osnova za niže cene proizvoda. Hrvatskoj su bile potrebne četiri godine da oformi ceo sistem, a mi bismo to završili za dve godine. To je sledeći zadatak i Ministarstvo je tokom ovog mandata uputilo Skupštini dva jako važna zakona kojima treba da se postave osnove sistema reciklaže u Srbiji. Mi imamo značajan broj mladog školovanog kadra koji bi odmah mogao da se zaposli u novoj ekonomskoj grani Srbije.
Koliko Srbija kasni u odnosu na druge?
- Kao i u drugim oblastima, Srbija je zemlja kontrasta. Imamo prelepe i netaknute predele prirode, a s druge strane mesta koja je čovek neodgovornim ponašanjem totalno degradirao i uništio. Nažalost, dok su se zemlje u okruženju bavile unapređenjem živiotne sredine i uvođenjem evropskih standarda, mi smo se bavili drugim stvarima. Mi smo svoje vreme potrošili. Tokom prethodne administracije nije ni postojalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a samim tim ni dovoljno institucionalnog kapaciteta da se nešto ozbiljno pomakne u toj oblasti. Problemi su bili nagomilani, a sredstva koja se izdvajaju su mala. U Srbiji čak ni inspekcija nije imala autoritet. U početku rada Ministarstva, inspektori nisu mogli da uđu u firme ako se nisu najavili sedam dana ranije. Onda smo bukvalno mi iz Ministarstva sa novinarima išli na vrata. I polako je krenulo.
Podizali ste krivične prijave protiv odgovornih u velikim kompanijama, pa i zapalili mreže ribokradicama.
- Prema zagađivačima nema ni samilosti ni obzira. Začuđuju me vlasnici firmi koji zagađuju vazduh ili reku iz koje se i mesto u kojem oni žive snabdeva vodom. Preblago je reći da je to neodgovorno ponašanje jer truju i svoju i drugu decu, sebe i svoje komšije. Nije protivargument da je Srbija siromašna. Jedini pravi način za razvijanje ekonomije jeste da to ne bude na štetu sredine u kojoj živimo. Kada je reč o Ministarstvu, podigli smo oko hiljadu krivičnih i prekršajnih prijava. S druge strane, pomagali smo onima koji žele da uvedu čiste tehnologije, filtere. Između ostalog, oslobađamo ih carina za uvoz takve opreme. A mreže i čamce ribokradicama smo zapalili. Ribolovci plaćaju pet hiljada da bi u reci bilo ribe, i to je pravilno poslovanje. A onda neko dođe i krade. To se ne može tolerisati.
Koliko je urađeno kada je reč o Velikom bačkom kanalu i Boru?
- Prvi zapisi zagađenja Velikog bačkog kanala su od pre 70 godina. Eto, posle toliko decenija uspeli smo da završimo sve što prethodi njegovom čišćenju i u njemu će za dve godine moći da se kupa. U Boru smo prošle godine izdvojili 150 miliona dinara za sanaciju brana na jalovištu, oborili smo prvi tender za Bor, jer nismo bili zadovoljni sa 60 miliona dolara koje bi kupac izdvojio za ekologiju. Zahtev je 180 miliona dolara. Postavili smo stanice za automatsko merenje zagađenja i ove godine projekat je i 180.000 stabala na jalovištu u Boru. Završeno je i čišćenje Srbije od ostataka NATO municije sa osiromašenim uranijom. Uspeli smo da usvojimo devet zakona, Kjoto protokol i još toliko je ostalo u Skupštini da se usvoji.
Koliko je ova vlada imala razumevanja za ekologiju?
- Većina ministara ima razumevanja za sve i imao sam podršku Vlade. Jedini problem na koji sam naišao jeste nerazumevanje da je neophodno ukloniti nelegalno podignute objekte u zonama zaštite. Inspekcija Ministarstva za infrastrukturu nije htela da izda rešenja.
Rok za uklanjanje izvora zagađenja u Pančevu 2009.
- Kada je reč o Pančevu, sa NIS-om smo potpisali najveći ugovor u vrednosti od 126 miliona evra. Obavezni su do 2009. godine da uklone sve moguće izvore zagađenja i praktično da prestane da bude zagađivač. „Azotaru" smo četiri meseca držali zatvorenu i podneli krivične prijave zbog aerozagađenja i, eto, podneli su zahtev za uvoz aerofiltera. Podigli smo tri i po hektara zaštitnog pojasa šume između industrijske zone i grada Pančeva - kaže ministar Dragin i dodaje da su pri kraju pregovori sa Italijanima o milion i po evra neophodnih za prečistač otpadnih voda za gradsku kanalizaciju.
Za termoelektrane je, napominje ministar, izdvojeno milion i po evra. Sa „Sartidom" i Ju-Es stilom" potpisan je ugovor od 40 miliona evra koje moraju u naredne dve godine da ulože za čiste tehnologije.
