Izvor: Politika, 11.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklaža otvara hiljade radnih mesta
Srbiji je potrebna dobra i jasna legislativa, da ljudi znaju šta i kako moraju da rade
Kristijan Štiglic, poznati stručnjak koji je za austrijsku industriju osmislio sistem upravljanja otpadom, došao je u Beograd da poduči i srpske kompanije kako da se izbore sa propisima koje će im od sledeće godine nametnuti novi ekološki zakoni. Obaveze će ih pritisnuti u najgorem trenutku jer reciklažni biznis, kojim se, uz sirovine, barem deo potrošenog novca vraća u promet, surovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drma ekonomska kriza. Ipak, Štiglic je optimista posle razgovora sa domaćim biznismenima i resornim ministrom Oliverom Dulićem.
Da li se austrijska industrija u početku opirala vašem sistemu?
Ideja da proizvođač, umesto zajednice, preuzima odgovornost za otpad bila je revolucionarna 1993. godine. Potrajalo je dok nismo ubedili industriju da ćemo na pravi i transparentan način upotrebiti pare koje ćemo od nje sakupiti, kao i dok nismo ubedili potrošače da ne bacaju đubre u prvu kantu, nego da odu do onih koje su namenjene toj vrsti otpada. Bilo je i straha od povišenja cene proizvoda. Na kraju uvek konzument plaća, i kroz taksu za otpad i kroz cenu proizvoda. Ali, porast cene pojedinačnog proizvoda je toliko nizak da se ne može izračunati. Troškovi reciklaže su postali prihvatljivi kada smo ih toliko sveli da reciklaža celokupnog nacionalnog ambalažnog otpada košta prosečno domaćinstvo svega četiri evra, koliko i paklica cigareta.
Kako u Srbiji uspostaviti sistem u kojem porodica neće za upravljanje otpadom plaćati više od austrijske?
Smanjite ambalažu proizvoda pa ćete imati manje da sakupljate. Takođe, treba vam, što i imate, dobra i jasna legislativa, da ljudi znaju šta i kako moraju da rade. To ne ide brzo, u Austriji su mi kompanije zbunjeno postavljale pitanja o obavezama koje su preuzele i dve godine ranije. Dalje, potrebni su vam razumevanje građana i odgovornost industrije. I potrebni su vam kontejneri.
Mi nemamo komunalnu infrastrukturu za skupljanje otpada a reciklate je teško prodati jer su cene sekundarnih sirovina drastično pale.
To nije prepreka, to predstavlja zadatak da se postepeno obezbedi oprema i edukuje stanovništvo. Ako sutra postavite 2.000 kontejnera, ljudi opet neće znati šta da rade. Cene sekundarnih sirovina jesu pale ali ne ispod nivoa iz 2000. godine. Kao i sa naftom, povlači se rast cena iz 2003. i 2004. godine, ali nivo na kojem su se stabilizovale nije neprihvatljiv. Izostaće ogromni profiti u prvih nekoliko godina, ali to neće zaustaviti razvoj srpskog sistema.
Vaš sistem je otvorio hiljade radnih mesta. Poredeći nas sa Austrijom, koliko bi poslova moglo biti stvoreno ovde?
Otvoreno je do dve hiljade radnih mesta. Naravno, sa sakupljenom količinom od 800.000 tona samo ambalažnog otpada. Ovde se ciljevi u sakupljanju i reciklaži podižu lagano ali mislim da ćete dobiti nekoliko hiljada mesta u sakupljanju i sortiranju, prodaji sekundarnih sirovina, reciklaži, kao i u upravljanju otpadnim vodama, eksploataciji obnovljivih izvora energije...
V. Vukasović
[objavljeno: 12/12/2009]
