Izvor: Blic, 24.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recepti na kašičicu, lekovi tope slamarice
Recepti na kašičicu, lekovi tope slamarice
BEOGRAD - Primena novih obrazaca za lekarske recepte uvedena pre dva i po meseca, trebalo je, kako je tada obrazloženo u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, 'da doprinese racionalizaciji potrošnje lekova i obezbedi efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema u celini'. Prema anketi koju je 'Blic' sproveo u 18 gradova Srbije, u osam gradova je trenutno bilo manje ili više problema sa raspoloživom količinom obrazaca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a nema grada gde, bar u pojedinim domovima zdravlja, nije bilo 'prisilne štednje' od bar nekoliko dana, posebno u junu, kada je novi sistem uveden.
Najbolje su snabdeveni najveći gradovi: Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, ali i tu je bilo ili još ima problema u opštinama koje pokrivaju veliku teritoriju, sa puno prigradskih naselja, kao što su beogradske Palilula i Voždovac.
Najčešći odgovor je da 'recepata baš ne pretiče', ponegde i lekari i pacijenti optužuju direktore lokalnih zdravstvenih ustanova da nisu bili preterano ažurni, a ponegde su se direktori brže snašli, 'pritisli' centralu u Beogradu ili 'potegli veze', pa im recepata više ne nedostaje. Iako 'za uhodavanje bili kog novog sistema treba vremena', kako je za 'Blic' rekao dr Zoran Vesić, pomoćnik direktora u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, lista onih koji se nisu 'snašli' u novonastaloj situaciji još je prilično dugačka.
S druge strane, snabdevenost apoteka širom Srbije je 'bolja nego ikada', pri čemu se to ikada odnosi na poslednju deceniju prošlog veka.
- Glavni cilj uvođenja novih obrazaca za recept, dobra snabdevenost apoteka nakon više od dva meseca njihove primene je ostvaren - kaže Vesić i objašnjava da 'kada dobije recept, pacijent sada može biti siguran da će taj lek naći u državnoj apoteci, a to, godinama unazad, nije bio slučaj'.
Odgovori pacijenata, dobijeni u domovima zdravlja ili apotekama, svode se na konstataciju da recepata ima 'na kašičicu', te da često, oni koji imaju bolje kućne budžete ili devize i dinare u slamaricama, tope ove rezerve za kupovinu lekova.
Lekari se listom slažu da su pacijenti u Srbiji naviknuti na upotrebu velikih količina lekova, ali ne mali broj ih navodi i da su ljudi posle decenije ratova, izolacije, osiromašenja, stresova raznih vrsta, podložniji bolestima, od najbanalnijih infekcija do najtežih bolesti današnjice.
Veliki broj lekara smatra da im novo administriranje sa receptima, zbog velikog broja pacijenata, skraćuje, ionako ograničeno, vreme za pregled. U ivanjičkom domu zdravlja, na primer, recepte su imali 'do juče', a u kulskoj opštini lekari prošle sedmice nisu izdali nijedan lek.
- Zastoji u snabdevanju sa blokovima recepata su se i ranije dešavali - napominje Zoran Budimčević, zamenik direktora kulskog doma zdravlja, 'ali se prvi put desilo da ih nema cele jedne radne nedelje'.
Prema rečima glavne sestre aleksandrovačkog doma zdravlja Gordane Bondžić, 'već dva dana nema novih recepata', koji, 'za koji dan' treba da stignu iz novosadske štamparije 'Stilos', jedine ovlašćene za ovaj posao.
Bečejski i valjevski domovi zdravlja u prvoj nedelji avgusta bili su 'na minimalnim zalihama' recepata, a lekari u Valjevu su raspolagali samo sa po jednim blokom recepata koji je deljen po svakoj službi Doma zdravlja, računajući i Hitnu pomoć.
Na problem nastao nakon preporuke iz Beograda da lekari dnevno ne izdaju više od deset recepata, među prvima je reagovao dr Simo Bjegović, direktor Doma zdravlja u Smederevu, i za kratko vreme, kako on kaže, stanje se promenilo, jer je praksa 'pokazala neodrživost odluke o ograničenom broju recepata'.
- Vodimo računa o pacijentima, jer oni treba da prežive sve promene i odluke. Izborili smo se za ukidanje preporuke o ograničenom broju recepata. Sada imamo zalihe recepata za približno tri dana - kaže Bjegović.
U Boru mesečno dobijaju 20.000 recepata, a procenjuju da su im potrebe 'dvostruko veće'.
- Problemi u Boru su veliki, naš pacijent da bi došao do leka mora najpre da se obrati specijalisti, a zatim ponovo da čeka u redu kod lekara opšte prakse da bi, kad dođe na red, saznao da nema recepta. Posebno su na mukama hronični bolesnici kao i oni koji imaju teškoća sa srcem, krvnim pritiskom, ili organima za disanje - kaže Svetlana Golubović, specijalista interne medicine iz Bora. E.B.
