Izvor: Politika, 08.Jun.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reč grešnog Miloja
„Ne ulazim u razloge zbog kojih su crnorečki monasi ostali bez krova, ali ne mogu da im otkažem gostoprimstvo”, kaže Miloje Stevanović, vernik iz Čačka
Čačak – Miloje Stevanović (61) iz Čačka, na čijem imanju je od 3. juna smešteno 10 monaha (od kojih četvorica jeromonaha) i sedam iskušenika iz manastira Crna Reka, nije uslišio pisanu preporuku arhijerejskog namesnika iz Čačka, Saše Jolovića, da im otkaže gostoprimstvo. O razlozima za svoju odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stevanović je juče, takođe pismom, obavestio namesnika. Dakle, zbog čega je kao vernik odbio poslušnost?
– Jedno je odbiti poslušnost, drugo nemati moći. Ja sam svoju nemoć pokušao da objasnim arhijerejskom namesniku. Osim toga, postoje mnogi primeri iz istorije pravoslavlja koji nas uče da ne smemo otkazati gostoprimlje niti pogaziti datu reč – rekao je Stevanović juče za „Politiku”.
On se godinama poznaje s crnorečkom bratstvom i objašnjava kako im je ponudio bivak u svom etnoselu u Loznici, na padinama Jelice.
– U Ljubljani sam, tokom puta, pročitao saopštenje crnorečkih monaha da će napustiti manastir i poručio sam im: „Ako nemate gde glavu skloniti, i ako vam nije ispod časti da uđete u dom grešnog Zakheja, vrata moje kuće su vam otvorena. I to da ne bude svakog gosta za tri dana dosta.”
Stevanović je tada monasima ponudio da potpišu ugovor i overe u sudu, nudeći bratstvu dve mogućnosti. Ili da im pokloni sve što ima na tom imanju od nekoliko hektara ili da im, pošto su se sopstvene imovine odrekli prilikom monašenja, etnoselo da u zakup na određeno vreme i bez ikakve naknade.
– Ugovor o zakupu bez naknade potpisali smo i overili u Osnovnom sudu u Čačku, 2. juna ove godine. Dakle, pre nego što sam, 4. juna, dobio pismo arhijerejskog namesnika kojim mi se preporučuje da monasima otkažem gostoprimstvo.
Stevanović moli namesnika da mu oprosti što ne ispunjava preporuku i traži razumevanje: „Ne ulazim u razloge zbog kojih su crnorečki monasi ostali bez krova nad glavom, ali ne mogu da im otkažem gostoprimstvo.”
– Ne mogu, najprvo, jer sam dao reč. Potomcima sam u svojoj knjizi „Kazivanja” ostavio upozorenje: „I pazi dobro šta obećaš. Ili zavetuješ. Ono i da ispuniš. Jer vo se veže za rogove, a čo’ek za reč.” Ne mogu ni zbog toga što poštujem ove božje ljude i znam da su oni pred Bogom neuporedivo vredniji od mene grešnog. Ne mogu ni zbog suza koje sam video u njihovim očima – pripoveda Stevanović koji je svoju pomenutu knjigu potpisao kao „Grešni Miloje”.
Nadležni episkop za ovo područje, vladika žički Hrizostom, preko namesnika iz Čačka, poručio je bratstvu iz Crne Reke da se vrate u manastir i sve svoje nedoumice rešavaju s nadležnim starešinom, mitropolitom Amfilohijem. Međutim, kaluđeri to ne prihvataju. Oni su napustili stanište posle smene vladike Artemija Radosavljevića sa mesta stolujućeg u njihovoj, Raško-prizrenskoj eparhiji, i tada naveli da ne mogu preći preko činjenice da im je oduzet njihov duhovni otac, kao i pravo da se kod njega ispovedaju. Monasi su se u međuvremenu odjavili sa boravkom u Tutinu i prijavili boravište na području Policijske uprave u Čačku.
– Iskreno se nadam da će kaluđeri Crne Reke, milošću arhipastira naših, uskoro rešiti svoj kanonski status, da će naći manastir u kome će nastaviti svoj podvig i krenuti dalje, božjim putem – rekao nam je Miloje Stevanović.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 09.06.2010.]
