Izvor: Blic, 02.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reagovanje lekarskih organizacija nečuveno
Od 1. januara 2009. godine doktorima se ukida dopunski rad. Njihov radni dan neće smeti da traje više od osam sati. Ukoliko žele da obavljaju i privatnu praksu, u državnoj i privatnoj ustanovi moći će da rade samo po četiri sata. A za rad u privatnim ordinacijama plaćaće doprinose, najavljuje u razgovoru za „Blic" ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.
- Sada doktori mogu da rade dopunski trećinu radnog vremena i to samo u jednoj ustanovi ako im stručni savet i direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u matičnoj ustanovi da saglasnost. Lekari neće moći da rade osam sati samo u privatnoj ordinaciji da ne bi najbolji među njima iz državnih bolnica nestali za one koji nemaju novca da plate odlazak u privatne ordinacije. U tom slučaju, vantelesnu oplodnju bi svi doktori otišli da rade samo privatno, a u državnoj bolnici bi se izvodili samo pregledi.
Ko je kriv zato što se pacijenti odlučuju da idu na operacije u privatne bolnice gde ih čekaju državni lekari na „dopunskom radu". To je legalizovao i Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji ste vi doneli?
- To nije tačno. Zakonom je definisan dopunski rad. Lekar, ako ima dozvolu od direktora, ima pravo da posle podne dva i po sata radi u privatnoj ordinaciji. A direktor ustanove je taj koji treba da organizuje posao tako da na najmanju moguću meru smanji zloupotrebe, odnosno slanje pacijenata u privatne ordinacije. Toga ima dosta, zbog toga i radimo na uređenju sistema i polako se takav rad smanjuje. Istraživanja su pokazala da sada, u odnosu na 2000. godinu da 25 odsto manje ljudi odlazi u privatne ordinacije. Ne može se odjednom napraviti rez.
Lekarska komora će tek sledeće godine raspravljati o slučaju trogodišnje Anje Grahovac, umrle nakon operacije katarakte. Kako je to moguće? Ko je kriv za to?
- To je pitanje za direktora lekarske komore. Tragična je činjenica da je devojčica od tri godine izgubila život posle lekarske intervencije. Šta god mi izgovorili, ne možemo da je vratimo. Dete je umrlo posle operacije oka, urađene u privatnoj bolnici za plastičnu hirurgiju u organizaciji privatne oftamološke ordinacije. Prekršen je Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zbog toga su ove dve ustanove zatvorene. Pokrenuta je, od strane Ministarstva zdravlja, odgovornost u dva smera - krivičnopravni i sudsko-medicinski, koji je u toku - a podrazumeva ličnu odgovornost zdravstvenih radnika koji su učestvovali u lečenju devojčice. Druga odgovornost podrazumeva moralnu i etičku, a za to su odgovorna udruženja i komore. Argumentacija Srpskog lekarskog društva, da nema načina da nešto uradi osim da osudi je neverovatna. Šta to znači? Ako hirurg, anesteziolog i sestra uzmu dete od tri godine i unesu ga u salu bolnice za plastičnu hirurgiju da mu operišu oko, oni su prekršili profesionalnu etiku. E, to je pitanje za SLD, Etički komitet i Komoru. Treba pitati direktorku Komore šta je mislila pod tim da će slučaj razmatrati početkom 2008. godine. Komora može da konstituiše organe i ranije. Da sam ja direktor komore, ne bih dao takvu izjavu nego bih uradio sve da se čitav predmet što pre razmatra na Lekarskoj komori.
Da nije bilo medijske kampanje, slučaj male Anje pao bi u zaborav, kao i slučajevi mnogih pacijenata umrlih nakon rutinskih intervencija - čukljeva, pucanja slepog creva... Imamo i primer Trećeg tužilaštva gde su lekari odbili da veštače. Više je nego očigledno da lekari štite jedni druge. Kako tome stati na put?
- Postoji sudsko-medicinski odbor koji svake godine pet do 15 teških slučajeva ispituje sudsko, medicinski i pravno. Da li znate za slučaj da je čovek izgubio pravo da bude lekar? Dva meseca unazad, redovni profesor, član Akademije crnogorske dr Butković zbog mita je izgubio pravo da radi. Premešten je u biblioteku. Međutim, saglasan sam sa vama da je reagovanje Etičkog komiteta SLD neprimereno. Nisu čak ni konstatovali činjenice koje su i meni kao lekaru jasne. I komisija koju je oformilo udruženje lekara, koje sebe naziva Privatna lekarska komora, iznelo je sve mogućnosti osim one da se pogrešilo. I to je nečuveno. To potvrđuje vašu tezu „vrana vrani oči ne kopa". Ali na nivou profesije trebalo je da budu u stanju da kažu da to nije bilo etički, ali ne da ulaze u to da li je bilo stručne greške. U Hrvatskoj je pre nekoliko meseci objavljen javni ukor jednom profesoru. Komora je procenila da je on radio nestručno. E, to očekujem da uradi i naša komora.
Dr Bora Mitrović, oftalmolog u KBC Zvezdara, operisao je bez dozvole direktora. Da li takav lekar treba da dobije licencu za rad?
- Ne bih mogao da kažem da ne bi trebalo da dobije licencu. On treba da prođe proceduru u Komori. Sve se događa u procesu stvaranja Komore. Još uvek nemamo izdatu nijednu licencu.
Utisak je da građani ne znaju koja su njihova prava u zdravstvu?
- Još 2002. godine napisao sam uputstvo o sprovođenju zaštite pacijentovih prava kroz institucije zaštitnika, koji treba da bude medijator između pacijenata i ustanove. Građani u zdravstvenom sistemu imaju pravo na informisanje, poverljivost informacija o bolesti, tajnost podataka, pisanu saglasnost za procedure koje nose rizik, na uvid u medicinsku dokumentaciju. Takođe, pacijenti imaju pravo na prigovor i odštetu. Na svakom odeljenju će biti veliki plakati, koji će ukazivati gde se nalazi zaštitnik pacijenta. To su pravnici koji su zaposleni u ustanovi, a koji imaju obavezu jednom u šest i dvanaest meseci da izveštavaju Ministarstvo zdravlja, a svakih mesec dana Upravni odbor i direktora ustanove.
Da li se planiraju otpremnine u zdravstvu?
- Ono što se sigurno planira jeste da zaposlimo 1.000 ljudi, i to 700 medicinskih tehničara i 300 doktora. Nerealno je očekivati da će ove godine biti otpremnina, a ako ih bude, to će se odnositi na stomatologe i nemedicinsko osoblje.
Koje su najveće slabosti i prednosti zdravstvenog sistema u Srbiji?
- Najveća slabost je nedovoljna brzina promene načina finansiranja. Finansiranje zdravstvenog sistema i dalje funkcioniše po principu - plaća se ono što postoji, prostor, ljudi i rad - uz pretpostavku da će taj rad biti obavljen kako treba. Usput popravljamo puno toga, kako bi pripremili finansiranje po rezultatu rada. To se radi nedovoljno brzo i to je možda najveća slabost. Mi smo siromašna zemlja koja malo novca izdvaja za zdravstvenu zaštitu. Po glavi stanovnika od nas manje izdvaja samo Albanija. Sada se izdvaja 180 evra, dok je to prošle godine bilo 150 evra.
S druge strane, prednost zdravstvenog sistema je reforma sistema. Danas imamo manje tuberkuloze nego 2000. godine, smrtnost od akutnog infarkta miokarda u koronarnim jedinicama dvostruko manja.
Boli me levi lakat
Otkrijte nam neku tajnu?
- Imam bolestan levi lakat.
Da li se lečite kod privatnika?
- Idem kod privatnog zubara. Ima prijatelje koji su kardiolozi, idem baš kada mi nešto treba.
Da li plaćate preglede?
- Plaćam. Kada idem kod zubara uvek insistiram da platim, ali bude malo natezanja.
Lekari stalno daju savete o zdravim stilovima života, da li se nekog pridržavate?
- Fizičkim aktivnostima se bavim manje nego što bih voleo. Kobajagi igram fudbal, ali ga u stvari igram ređe nego što bi trebalo. Nedeljom popodne od 16 do 18 sati, dvadeset pet godina na istom mestu. Ekipa se menjala godinama. Počela je kao doktorska ekipa, a sada najviše ima književnih kritičara, profesora filozofije, a ja jedini doktor.
