Izvor: Blic, 03.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razumeo sam sve zahteve studenata
Razumeo sam sve zahteve studenata
Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, kaže da će početak 2007. godine obeležiti potpisivanje ugovora o finansiranju sa svim državnim univerzitetima u Srbiji. Tako će svima biti jasno koliki su stvarni troškovi studiranja na pojedinim fakultetima i da li školarine zaista moraju da budu tako visoke. Ako bude potrebno, kaže Vuksanović, država će izdvajati veća finansijska sredstva za visokoškolske ustanove.
Kraj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2006. godine obeležio je studentski protest. Studenti su tražili izjednačavanje zvanja diplomirani i master, smanjenje školarina, ali i da im se jasno predoči na šta se troši njihov novac. Studenti vam zameraju da ih niste podržali na pravi način?
- To nije tačno. Studenti su dolazili kod mene i vodili smo otvorene razgovore o svim njihovim zahtevima. Međutim, nisam hteo da se uključujem u jeftinu i besmislenu priču koja se temelji na nečijim ličnim motivima, pre svega jer sam se i sam borio za autonomiju univerziteta. Insistirao sam na tome da Sekretarijat za zakonodavstvo da tumačenje Zakona o visokom obrazovanju po ovom pitanju. Zakonodavni odbor Skupštine takođe je dao svoje tumačenje i problem je rešen tako što su diplomirani i masteri izjednačeni, i ta priča je završena. Razumem zašto studenti traže specifikaciju troškova i što hoće da znaju za šta daju novac. Zato će potpisivanje ugovora o finansiranju sa univerzitetima biti prvo što ćemo uraditi u sledećoj godini. Rektori će sa dekanima morati da naprave spisak studijskih programa i ostalog na osnovu čega može da se planira finansiranje. Ako bude bilo potrebno, povećaćemo udeo države u finansiranju visokoškolskih ustanova, ali prvo da vidimo koliki su stvarni troškovi i gde može da se uštedi.
Poznato je da mnogi fakulteti nemaju dovoljno prostora, a neki ni svoju zgradu. Akreditacija mora biti završena do 2009. godine, a standardi predviđaju da svaki fakultet ima četiri metra kvadratna po studentu. Kako pomoći fakultetima koji su u teškom položaju i da li je rešenje da se studenti smeste u škole koje imaju višak prostora?
- San mi je da Geografski i Biološki fakultet u Beogradu dobiju svoje zgrade i uradiću sve da tako i bude. Principijelno se slažem da se iskoriste prostori praznih škola, ali mislim da još nismo u takvoj situaciji. Sa Republičkom direkcijom za imovinu pregovaramo o rešenju statusa nekoliko zgrada u koje bi se uskoro mogli useliti najugroženiji fakulteti, i siguran sam da će problem biti rešen. Izvesno je da će Biološki fakultet uskoro dobiti zgradu u Botaničkoj bašti. Koji su prioriteti Ministarstva prosvete i sporta za sledeću godinu?
- Pored potpisivanje ugovora o finansiranju i rešavanja nedostatka prostora, započećemo proces profesionalizacije direktora škola. Već smo napravili pravilnik koji ćemo usvojiti kada dobijemo rezultate testiranja direktora. Testiranje obuhvata tri oblasti. Dobar direktor mora poznavati propise, posedovati menadžerske sposobnosti i komunikacijske veštine. Uveli smo testiranje za direktora zato što smo uvideli da ni oko jedne teme nije bilo toliko sporenja kao prilikom izbora direktora. Da li je realizacija pripremnog predškolskog programa počela u svim predškolskim ustanovama?
- Pripremni predškolski program realizuje se bolje nego što sam očekivao i što je mesto manje, sve ide mnogo lakše. Tamo gde za predškolce nema mesta u vrtićima koriste se školski prostori. Sledeće godine Beograd će dobiti nekoliko novih vrtića, o tome je već postignut dogovor sa Skupštinom grada. Predškolske ustanove gradiće se i u ostalim gradovima u Srbiji. Vaspitači traže preko svojih sindikata da budu pod okriljem Ministarstva prosvete i da plate zaposlenih u predškolskom obrazovanju budu iste u celoj Srbiji? Da li je to moguće?
- Osećam moralnu obavezu prema vaspitačima koji su tražili da se njihova primanja finansiraju iz republičkog budžeta. To je veliki kompliment i neću se smiriti dok taj posao ne završim. Nije u redu da vaspitači imaju tako niske i neujednačene plate, a rade tako odgovoran posao. Naš cilj je da izdejstvujemo da zaposleni u predškolskom obrazovanju budu u okviru republičkog budžeta i da se njihove plate izjednače sa platama učitelja i profesora u osnovnim i srednjim školama, koje su sada 370 evra, a sledeće godine će biti 425 evra. Nastavni programi iz svih predmeta za učenike od petog do osmog razreda sažeti su i skraćeni za 30 odsto. Roditelji tvrde da su deca i dalje previše opterećena, a da nastavnici ne vode računa o tome da izbace određene nastavne jedinice.
- Nemoguće, jer to kontroliše prosvetna inspekcija. Nastavni programi su rasterećeni pre svega zbog dece, ali i zbog nastavnika. Time je otvoren prostor da se nastavni sadržaji bolje uvežbavaju, praktično primene stečena znanja i pristupi modernizaciji nastavnih programa. Naravno da se mora razmišljati o mogućnosti da se učenici još više rasterete.
V. Nedeljković Za nabavku kompjutera 11 miliona evra
Ministarstvo prosvete je u toku 2006. godine započelo realizaciju nekoliko projekata koji bi trebalo da se finansiraju iz nacionalnog investicionog plana. To je stručno usavršavanje nastavnika, nabavka 30.000 kompjutera za sve škole u Srbiji, za šta je izdvojeno 11 miliona evra (tender za nabavku će biti ponovo raspisan jer je prethodni propao), nabavka stolova i stolica za sve škole i fakultete, nabavka muzičkih instrumenta za srednje muzičke škole i fakultete, izgradnja, rekonstrukcija i sanacija škola, nabavka opreme i izgradnja fiskulturnih sala i sportskih terena. Reforma srednjeg stručnog obrazovanja
Reforma srednjeg stručnog obrazovanja sprovodi se od avgusta 2003. godine u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i nemačkom vladom. Najvažniji cilj reforme je razvoj stručnog obrazovanja zasnovanog na potrebama privrede i tržišta rada. U okviru ove reforme Ministarstvo prosvete je uvelo 38 novih zanimanja u 149 škola u Srbiji, a 80 odsto maturanata koji su završni ispit polagali po novim programima zaposlilo se u roku od tri meseca po završetku škole, kaže Vuksanović.
