Izvor: Politika, 08.Jul.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razdvojili blizance pri upisu u vrtić
U Srbiji nije zakonom regulisano školovanje blizanaca, ali je praksa da se upisuju zajedno u vrtiće i osnovne škole. – Pretpostavka je da u Srbiji živi između 70.000 i 80.000 parova blizanaca
– Suprug i ja smo bili šokirani kada smo saznali da su naše jednogodišnje blizance Drinu i Nemanju rasporedili u različite vrtiće. Kada sam se požalila, dobila sam odgovor da bih u septembru mogla da pišem zahtev za premeštaj, ali da ne mogu da mi kažu koliko ćemo čekati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se reši zahtev, možda i do godinu dana. Takođe su mi rekli da ishod ne mora biti nužno pozitivan, jer nigde u zakonu ne piše da blizanci moraju zajedno u vrtić. Tek kada sam pripretila medijima, nekim čudom se sve rešilo, uz objašnjenje da nije niko kriv za ovaj propust, već da je pogrešio kompjuter.
Tragom ove priče Maše Milunić iz Novog Sada, koja se javila u našu redakciju, raspitali smo se kakva je inače praksa kada je u pitanju školovanje blizanaca.
Marina Arizanović, predstavnica Saveza vaspitača Srbije u Nacionalnom prosvetnom savetu, koja tri decenije radi kao vaspitač, izričita je da se blizanci nikada ne razdvajaju.
– Doduše, to nije regulisano nijednim zakonom, ali takva je praksa, čak vodimo računa da ne razdvajamo ni braću i sestre koji nisu blizanci, jer nije logično da brat ide u jedan vrtića, a sestra u drugi – kaže Arizanovićeva.
Kada je reč o konkretnom slučaju, iako se ograđuje, jer ne zna tačne podatke, ona ipak kaže da se ne može sve pravdati kompjuterskom greškom, jer je dokumenta morao neko da primi, a onda da u kompjuter unese podatke.
„Tu kompjuter nije mogao da pogreši, samo čovek”, kaže ova vaspitačica.
– Tokom daljeg školovanja, preporuka je da se prate sklonosti i interesovanja dece, znam mnogo blizanaca koji idu u različite srednje škole, jer imaju i različite ambicije – objašnjava naša sagovornica.
Gordana Josimov, iz Saveza učitelja Srbije, kaže da je tokom svoje karijere kao učiteljica u Pančevu imala i jednojajčane i dvojajčane blizance u odeljenju i da su iskustva potpuno različita.
– Jednojajčani blizanci su jako vezani, u školama su uglavnom zajedno, jer roditelji to zahtevaju, jer je tako adaptacija lakša. Ja sam ih stavljala da sede odvojeno kako bi stekli prijatelje, delila ih u različite grupe prilikom raznih aktivnosti, kako bi se razvijali kao zasebne ličnosti, jer će ih i život na to naterati – objašnjava ova učiteljica.
Kod dvojajčanih blizanaca, dodaje, situacija je malo drugačija, uvek je jedno dete dinamičnije, jako je izražen antagonizam i rivalitet.
– Oni su išli svih osam godina u isto odeljenje i to nije bilo dobro ni za jednog ni za drugog. Pokazalo se kao loša stvar, iako je i mišljenje psihologa škole i moje bilo da ih je potrebno razdvojiti. Njih je gušila blizina i tek kada su krenuli u srednju školu, jedan u gimnaziju, drugi na elektrotehniku, procvetali su kao ličnosti i odnos im nikada nije bio bolji – kaže Gordana Josimov.
Dr Snežana Smederavac sa Odseka za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je pretpostavka da u Srbiji živi između 70.000 i 80.000 parova blizanaca. Prema podacima lekara, u našoj zemlji se svake godine u proseku rađa oko 2.000 blizanaca.
– Ne zna se tačan podatak. Razvijenije zemlje imaju svoje registre blizanaca, koji uključuju osnovne podatke o svim blizancima koji su rođeni na toj teritoriji. Naučni instituti stupaju u kontakt sa njima preko registara i pozivaju ih na učešće u istraživačkim projektima. Kod nas postoji pokušaj da se takav registar napravi, ali je prijavljivanje blizanaca na dobrovoljnoj osnovi, bez postojanja neke sistematske evidencije – kaže dr Snežana Smederavac.
Koliko je njoj poznato, u našoj zemlji blizanci obično tokom pohađanja osnovne škole idu u isti razred. Nakon toga mogu, ali ne moraju da upišu istu školu ili fakultet.
– Argumenata za razdvajanje ili protiv razdvajanja blizanaca ima mnogo. To je ista vrsta argumenata koji se koriste za pitanje da li blizance oblačiti na isti ili različit način. Sve češće se u razvijenijim zemljama mogu čuti argumenti koji naglašavaju važnost razdvajanja blizanaca tokom školovanja. Neki od njih stavljaju u prvi plan važnost razvijanja individualnosti svakog od njih, a drugi razlog je što se razdvajanjem smanjuje takmičarska atmosfera, posebno ako je njihov školski uspeh različit – ističe dr Smederevac.
Jedan od razloga jeste i smanjivanje zavisnosti koja se može javiti između blizanaca ukoliko su naučili da se oslanjaju previše jedno na drugog. Dakle, svi ovi razlozi uzimaju u obzir mentalno zdravlje blizanaca, odnosno stvaranje optimalnih uslova za njihov emocionalni i lični razvoj, ističe profesorka. To i jeste osnovni problem istraživanja u okviru projekta „Nasledni, sredinski i psihološki činioci mentalnog zdravlja”, koji je prvi projekat ovog tipa u našoj zemlji i u okviru kojeg je do sada ispitano 125 parova blizanaca.
Sandra Gucijan
objavljeno: 08.07.2013.
