Izvor: B92, 27.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ravnopravnost polova na delu
Beograd -- U toku je izrada predloga zakona koji bi trebalo da donese ravnomernu zastupljenost žena u svim sferama javnog i političkog života.
Odbor Skupštine Srbije za ravnopravnost polova odlučio je danas da u narednih mesec dana izradi predlog zakona o ravnopravnosti polova. Tim zakonom bi trebalo da bude smanjena diskriminacija žena, posebno kada su u pitanju zapošljavanje i plate, a najavljeno je da bi zakonski predlog vrlo brzo mogao da bude upućen u skupštinsku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proceduru, sa potpisima šefova svih poslaničkih grupa.
Prema rečima zamenice predsednice Odbora za ravnopravnost polova Živodarke Dacin, sve zemlje u okruženju imaju takav zakon, a domaći zakon bi trebalo da precizira zastupljenost žena od najmanje 30 odsto u parlamentima, na svim nivoima.
Poslanica G17 plus Nadica Momirov, koja je izabrana za predstavnika predlagača zakona, kaže da je priprema predloga zakona o ravnopravnosti polova počela u junu i da su na njemu radili stručnjaci i profesori univerziteta, uz podršku OEBS-a.
Kancelarka, sekretarka, poslanica, dopisnica...
Otkad je Angela Merkel postala prva žena na čelu Vlade Nemačke, izraz kancelarka u Nemačkoj je jedan od najviše upotrebljavanih. Čak su i nemački lingvisti taj termin izabrali za izraz godine. Lingvista Vlado Đukanović kaže da su izrazi za ženska zanimanja problem u srpskom jeziku poslednjih dvadesetak godina, to jest od onda kada su žene zbog emancipacije počele da obavljaju sve veći broj poslova koji su ranije bili tradicionalno muški.
"Izrazi za zanimanja uglavnom su u muškom rodu jer je društvo u dugom periodu bilo patrijarhalno. I to je suština problema. Dakle, nije problem u jeziku, već u ljudima koji govore jezikom, problem je u društvu. Kako se menja socijalna struktura, tako su nužne i promene u jeziku, ali jezik najčešće ne uspeva da prati život, to jest život nekako ide brže od jezika i tu dolazi do problema", kaže Đukanović.
Đukanović kao važan faktor navodi i to što gotovo svi ljudi fiksiraju svoje jezičko znanje do 20. ili 25. godine. "Kada čovek u 60. godini razmišlja o jeziku, on razmišlja o svom jeziku od pre 40 godina, potpuno nesvestan da se jezik za tih 40 godina bitno izmenio. Onda ljudi često kažu: 'Kako se danas govori, to je strašno'. Ma, danas se govori onako kako govore oni čije vreme dolazi i čije će vreme doći. Na žalost, naše vreme će polako prolaziti i to stalno treba imati na umu kad se razmišlja o jeziku", kaže on.
Zato mnoga zanimanja u ženskom rodu mogu zvučati čudno, pa je nekima teško da prihvate izraze kao što su predsednica, ministarka, kancelarka, sekretarka i mnoge druge. Među njima su i termini poslanica i dopisnica jer su prvobitno imali drugačija značenja, koja se prepliću s novim. "Kod izraza poslanica, mislim da je proces završen i tu za pet godina više niko neće imati problem, ali kod dopisnice će ljudi još imati problem, sve dok elektronska pošta ne bude jedina pošta. Možda će za dvadesetak godina sasvim normalno biti da prvo značenje koje vam padne na pamet kad čujete reč dopisnica bude žena-dopisnik, a ne ona šarena kartica koja se šalje", smatra Đukanović.
Norveška: Makar 40 odsto žena
Zakon koji je u Norveškoj usvojen 2003. određuje da u upravama preduzeća od kraja 2005. mora biti makar 40 odsto žena, pod pretnjom strogim kaznama, a jedna od predviđenih kazni je i zatvaranje preduzeća, piše slovenačko Delo. Taj zahtev sada ispunjava svako peto preduzeće u Norveškoj, u upravama je trenutno, u proseku, zaposleno petnaestak odsto žena, tri puta više nego pre tri godine.
Vlada Norveške, koju čini polovina žena, najavila je sprovođenje strogih mera protiv preduzeća koja ne ispune zakonski zahtev. Namera Vlade izazvala je burnu raspravu, a Sigrun Vageng, predsednica Udruženja poslodavaca, smatra da je Vlada u pravu, ali da najavljene mere nisu primerne jer bi, teoretski, preduzeće moglo biti zatvoreno jer u njegovoj upravi nedostaje samo jedna žena.
Istraživanje norveške škole za menadžere pokazuje da su preduzeća koja zapošljavaju više žena uspešnija, a Sigurd Grenmo sa univerziteta Bergen kaže da je atmosfera u preduzećima u kojima preovladavaju muškarci obično dosadnija i konzervativna, zbog čega bi u njima trebalo da budu žene, koje bi ih učinile stvaralačkijim, inovativnijim i demokratskijim, piše Delo. "Problem je u tome što su ta preduzeća suviše tradicionalna da bi te svoje slabosti uočila", smatra Grenmo.
.jpg)
