Izvor: Politika, 09.Maj.2010, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ravnogorski sastanak

Na Rav­noj go­ri ju­če to­kom dva­de­se­tog sa­bo­ro­va­nja bi­lo ve­li­ča­nja, ka­te­go­rič­nih zah­te­va za is­pra­vlja­nje isto­rij­skih ne­prav­di, ali i sve­ga osta­log što pra­ti ovaj skup

Rav­na go­ra – Ka­da je pre dve de­ce­ni­je Vuk Dra­ško­vić sa naj­bli­žim sa­rad­ni­ci­ma kre­nuo da se pro­še­ta i na­be­re ko­ji cvet na Dra­ži­noj pla­ni­ni, već u nje­nom pod­nož­ju pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << de­sant­no-pa­do­bran­ske je­di­ni­ce ka­te­go­rič­no su ka­za­li: „da­lje ne­će mo­ći”. Na sre­ću, na­ve­de­na za­bra­na vr­lo br­zo je oti­šla u pro­šlost. Rav­na go­ra u me­đu­vre­me­nu, za­i­sta, je po­sta­la slo­bod­na pla­ni­na sa ko­je su se naj­če­šće, upu­ći­va­le gla­sne po­ru­ke i zah­te­vi o is­pra­vlja­nju isto­rij­ske ne­prav­de i ko­nač­nom pri­zna­va­nju Rav­no­gor­skog po­kre­ta na če­lu sa ge­ne­ra­lom Dra­go­lju­bom Dra­žom Mi­ha­i­lo­vi­ćem, za an­ti­fa­ši­stič­ki.

Ju­če­ra­šnji tra­di­ci­o­nal­ni sa­bor na Rav­noj go­ri, dva­de­se­ti za­re­dom, imao je i do­dat­nu di­men­zi­ju, jer se po­klo­pio sa 65 go­di­na od po­be­de sa­ve­znič­kih sna­ga nad fa­ši­zmom. Na ima­nju SPO, što za­pra­vo je­ste pro­stor iz­me­đu cr­kve Sve­tog Đor­đa, spo­me­ni­ka ge­ne­ra­lu Dra­ži i Spo­men do­ma, oku­pi­lo se oko 5.000 lju­di iz svih kra­je­va Sr­bi­je, Re­pu­bli­ke Srp­ske, Cr­ne Go­re, Slo­ve­ni­je i di­ja­spo­re. Ka­da je oko po­dne­va sti­gao Vuk Dra­ško­vić, na­sta­la je pra­va eufo­ri­ja me­đu oku­plje­nom ma­som. Raz­u­me­li smo da je raz­log to­me što se li­der SPO po­sle aten­ta­ta na Ibar­skoj ma­gi­stra­li ret­ko po­ja­vlji­vao na Či­či­noj pla­ni­ni.

Pre ne­go što je Vuk uzeo mi­kro­fon pri­sut­ne su po­zdra­vi­li Uroš Šo­šta­rič, je­dan od ret­kih pre­ži­ve­lih rav­no­go­ra­ca iz Dra­ži­nog šta­ba kao i Alek­san­dar Čo­trić, član Pred­sed­ni­štva i od­bor­nik SPO u Skup­šti­ni Sr­bi­je. Dra­ško­vić je oku­plje­ne naj­pre pod­se­tio da je ge­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić baš na Rav­noj go­ri sa či­jih se vr­ho­va mo­že vi­de­ti go­to­vo ce­la Sr­bi­ja, pr­vi u ta­da oku­pi­ra­noj Evro­pi po­kre­nuo usta­nak pro­tiv fa­ši­stič­kog i na­ci­stič­kog oku­pa­to­ra. Sve do iz­ma­ka le­ta 1944. ko­man­do­vao je naj­ve­ćom an­ti­fa­ši­stič­kom ge­ri­lom u Evro­pi zbog če­ga je do­bio od­li­ko­va­nja od Šar­la de Go­la i Ha­ri Tru­ma­na. Ov­de smo se oku­pi­li, na­gla­sio je Dra­ško­vić, da se po­klo­ni­mo ve­li­kom ge­ne­ra­lu, nje­go­voj voj­sci i ne­po­bit­noj isto­rij­skoj isti­ni.

– Ali, ov­de smo i zbog to­ga da bi­smo još jed­nom, za­tra­ži­li uki­da­nje sram­ne pre­su­de ko­mu­ni­stič­kog su­da u Be­o­gra­du ko­jom je pr­vi an­ti­fa­ši­stič­ki ge­ri­lac u Evro­pi, pro­gla­šen za fa­ši­stu i ta­ko taj­no po­gu­bljen da se i da­nas, šest i po de­ce­ni­ja po­sle smak­nu­ća, kri­je nje­go­vo te­lo. Ka­tin­sku šu­mu, u ko­joj su Sta­lji­no­vi dže­la­ti taj­no li­kvi­di­ra­li 20.000 polj­skih an­ti­fa­ši­sta, sa­mo zbog to­ga što su bi­li i an­ti­ko­mu­ni­sti, Po­lja­ci su pro­gla­si­li za na­ci­o­nal­no sve­ti­li­šte, a polj­ska voj­ska će, pod zna­me­njem ubi­je­nih da­nas mar­ši­ra­ti na pa­ra­di po­be­de u Mo­skvi. A Sr­bi­ja i da­nas ne­po­ko­le­bi­vo kri­je i bra­ni ko­mu­ni­stič­ke zlo­či­ne u na­šim Ka­tin­skim šu­ma­ma ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je. Za Sr­bi­ju je i da­nas ge­ne­ral Dra­ža iz­daj­nik , a ne he­roj. Ov­de, sa ove pla­ni­ne slo­bo­de, po hi­lja­di­ti put tra­ži­mo otva­ra­nje taj­nih do­si­jea i ko­re­ni­to re­for­mi­sa­nje ko­mu­ni­stič­kih slu­žbi smr­ti. To se mo­ra uči­ni­ti, ako već go­vo­ri­mo da Sr­bi­ja ide ka Evro­pi i da je ko­mu­ni­zam pao u njoj – re­kao je Dra­ško­vić, uz is­ti­ca­nje da ge­ne­ra­la Mi­ha­i­lo­vi­ća ni­su ubi­li zbog to­ga što se bo­rio pro­tiv Ne­ma­ca i usta­ša, ne­go sa­mo za­to što se bo­rio i pro­tiv ko­mu­ni­sta i za de­mo­krat­sko ure­đe­nje na­še dr­ža­ve. Dra­ško­vić je još do­dao da su neo­sno­va­ne in­for­ma­ci­je o to­me ka­ko su srp­ski čet­ni­ci utam­ni­če­ni u ha­škom za­tvo­ru. Ka­te­go­rič­no je us­tvr­dio da ta­mo ne­ma ni­jed­nog čet­ni­ka i da je sve ko­ji se na­la­ze ta­mo vas­pi­ta­va­la i ob­u­ča­va­la ide­o­lo­gi­ja zlo­či­na­ca iz Ka­tin­ske šu­me.

I ju­če­ra­šnji ju­bi­lar­ni sa­bor na Rav­noj go­ri, bez ob­zi­ra na smet­nje kra­ćeg plju­ska, ali i neo­do­lji­vu pri­vlač­nost ša­tre u ko­joj je pe­va­la estrad­na zve­zda pod na­dim­kom Mo­ra­va, imao je kon­tu­re po­bed­nič­ke pa­ra­de. Ov­de su ume­sto žu­strih ko­ra­ka od­zva­nja­le re­či i po­ru­ke. Ka­da je u pi­ta­nju osu­da fa­ši­zma naj­ve­ćeg zla 20. ve­ka i ve­li­ča­nje onih ko­ji su se bo­ri­li na nje­go­vom sla­ma­nju ni u če­mu ni­je bi­lo raz­li­ke od slič­nih do­ga­đa­ja upri­li­če­nih ovim po­vo­dom ši­rom Evro­pe. Šta­vi­še bi­lo je uslo­va i za ne­ku vr­stu uobra­že­no­sti, jer ka­ko se mo­glo ču­ti, Sr­bi­ja je ima­la dva an­ti­fa­ši­stič­ka po­kre­ta: rav­no­gor­ski i par­ti­zan­ski i po to­me je je­din­stve­na na Sta­rom kon­ti­nen­tu. O to­me ko­li­ko je na ra­žnje­vi­ma za­vr­ši­lo jag­nji­ća, pra­si­ća pa i vo­lo­va zna­će naj­bo­lje ugo­sti­te­lji. Go­lim okom se da­lo vi­de­ti da Rav­na go­ra ne fer­ma pre­vi­še eko­nom­sku kri­zu. I to je do­bar znak kao i oče­ki­va­nja sa ko­ji­ma su se ras­ta­li uče­sni­ci ju­bi­lar­nog sa­bo­ra da će do­go­di­ne pri­ča­ti o ne­čem dru­gom – mno­go pri­jat­ni­jem.

Bu­do No­vo­vić

[objavljeno: 10/05/2010]

Nastavak na Politika...