Izvor: BKTV News, 27.Apr.2017, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratni pokliči su deo marketinga: Ljudima na ovim prostorima je dosta sukoba!
Odluka suda u Kolmaru kojom je Ramuš Haradinaj oslobođen optužbi samo je dolila ulje na vatru i ponovo pokrenula lavinu pitanja koliko su građani Srbije i regiona zaista spremni za nove ratne sukobe.
Komentarišući bezbednosnu situaciju u regionu, stručnjaci smatraju da, većina ljudi na ovim prostorima, ipak ne želi da učestvuje u novim sukobima.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, tvrdi za BKTVNews da je, uprkos donošenju sramne presude, mala verovatnoća >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << za izbijanje novog sukoba između Srba i Albanaca na Kosovu.
FOTO: Tanjug
"Ne treba poistovećivati slučaj Ramuša Haradinaj sa zapaljivim izjavama albanskih zvaničnika iz Prištine i Tirane jer nije reč o istoj liniji vojnog rukovođenja i komandovanja. Haradinaj predstavlja svojevrsni problem i albanskim vlastima iz Prištine i oni bi bili srećni kada bi se on sklonio sa političke pozornice", objašnjava Radić i dodaje da je ovakva presuda francuskog suda očekivana.
FOTO: Aleksandar Radić/Youtube Printscreen
"Mislim da će albanski premijer Edi Rama davati još radikalnije izjave jer, nažalost, na Balkanu Albanci svojim komšijama obećavaju rat kada god dolaze izbori, nadajući se da će glasačka mašina nagraditi njihovu agresivnu retoriku. Postalo je uobičajeno da se od Zagreba do Tirane pripreti svima i napravi jedna velika bezbednosna kriza i to baš uoči održavanja izbora u Albaniji", naglašava on.
I SRBI I ALBANCI UMORNI
Upitan koliko su Srbi spremni da ratuju ukoliko dođe do novih nemira, Radić tvrdi da se za takvu vrstu sukoba između Srba i Albanaca istrošio materijal na Balkanu.
"Neki drugi sukobi mogu da budu opasniji, pre svega u Bosni i Hercegovini koja se trenutno nalazi na rubu propasti, zatim u Makedoniji, ali manji je rizik od izbijanja većih sukoba na području Kosova i Metohije. Nažalost, mora se priznati, postoje neki mračni nagoveštaji o kontrolisanim manjim sukobima koji su vremenski i prostorno ograničeni i pre svega motivisani kratkoročnim dnevnopolitičkim ciljevima onih koji bi hteli da budu vinovnici krize", objašnjava Radić dodajući da se nikako ne može govoriti o nekom dubokom međunacionalnom ratu.
Pojedini mediji proteklih dana pisali su da se NATO priprema za novi rat protiv Srba ubrzano naoružavaći kosovske Albance i Hrvate. Međutim, Radić kaže da su takve tvrdnje apsolutno neozbiljne.
"NATO želi da ceo region, uključivši Srbiju, bude integrisan u njihov savez, a ne da izaziva novi sukob. Cela priča o naoružavanju regiona je jako predimenzionirana jer niko nema para, a svako bi želeo da nabavi novo naoružanje", objašnjava Radić za naš portal.
SUKOBE REŠAVATI DIPLOMATSKI, NE NASEDATI NA PROVOKACIJE
Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, kaže za BKTVNews da su sve ratnohuškačke izjave albanskih zvaničnika na Kosovu i u Albaniji svojevrsni probni balon na koji država Srbija ne treba da reaguje ishitreno.
"U ovom momentu postoji još dosta prostora za našu diplomatiju da pokuša na neki način da poboljša budućnost Srbije u rešavanju ovih ozbiljnih pitanja. Trenutno, nema bolje strategije od diplomatskog lobiranja, ali u isto vreme treba da jačamo naše bezbednosne i vojne kapacitete. Ne, zato što imamo pretenzije da sa bilo kim ratujemo, već zato što želimo i da druge odvratimo da to čine", naglašava on.
Pripadnici Vojske Srbije uskoro će biti opremljeni najsavremenijim automatskim puškama belgijske proizvodnje, potvrđeno je "Politici" u Ministarstvu odbrane.
"U prošlosti smo često grešili jer smo na sav glas pričali o konfliktima, a možda i suviše brzo u njih uletali, a da nismo efikasno jačali bezbednosne kapacitete Vojske Srbije. Sad bi trebalo da uradimo suprotno i da se ponašamo veoma razložno", kaže Cvetićanin ističući da je kriza na Balkanu odraz širih evropskih i globalnih dešavanja.
FOTO: Neven Cvetićanin/Youtube Printscreen
Većina građana Srbije smatra da ne bi bilo opravdano ući u oružanih sukob kao način da se sačuva Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, što Cvetićanin i potvrđuje.
"Velikom broju ljudi sada je stabilnost prioritet, budući da je Srbija prošla kroz godine u kojima je standard stagnirao ili opadao. Građani su sada najviše zainteresovani za unapređenje sopstvenog života, a evenutalna spremnost da odgovore na poziv države u slučaju rata, odnosno prilikom određene krizne situacije, svakako zavisi od razloga za tu krizu, kao i od toga koliko bi sama država Srbija bila isprovocirana", tvrdi on.
Cvetićanin smatra da je među ljudima na ovim prostorima donekle zavladala letargija.
"Raspoloženje u Srbiji je eho onoga što radi politička elita, ali veliki uticaj je i pojedinih medija manipulišu negativnom slikom Srbije što loše utiče na građane. U državama koje beleže ekonomski napredak ljudi su spremniji da podnesu određenu žrtvu", ističe naš saogovornik.
"Turska je za to idealan primer. Kada je ekonomija te zemlje zabeležila značajan rast, porastao je entuzijazam građana prema sopstvenoj državi, odnosno prema mogućnostima da učestvuju u njenoj odbrani i promovisanju."
U tom smislu, tvrdi Cvetićanin, osnovni zadatak Srbije je podizanje ekonomskih kapaciteta i ako to građani osete oni bi, kako kaže, svakako bili raspoloženiji da svoju lojalnost državi potvrde i na druge načine.
"Dobro je poznato i da su Albanci veliki deo svojih interesa ostvarili finansijskim lobiranjem, i u tom smislu trebalo bi država da pokrene određene lobističke akcije u koje će se uključiti naši ljudi koji imaju kontakte sa uticajnim svetskim centrima i na Zapadu i na Istoku, ali to podrazumeva znatna ulaganja", ističe naš sagovornk.
MLADI U SRBIJI NEMAJU ENTUZIJAZAM PREMA DRŽAVI
Upitan koja bi se generacija ljudi u Srbiji rado odazvala pozivu da ratuje, Cvetićanin kaže da bi samo deo mladih, koji su skloni tradicionalnim vrednostima, možda na neki način i pokazao entuzijazam ukoliko bi do sukoba zaista i došlo.
"Drugi deo mladih pokušava da ode iz Srbije i u nekoj drugoj zemlji obezbedi egzistenciju i zato je najveći problem u Srbiji što su joj u ovom momentu najlojalniji penzioneri i starije generacije. To su recidivi prošlih vremena i to je dobro funksionisalo pre 20, 30 godina, ali danas ne."
Prema njegovim rečima, značajan deo mlađe generacije u našoj zemlji nije zainteresovan za ono što se događa u državi, ukoliko se to ne tiče njihovih ličnih finansijskih interesa. Državne ustanove moraju da se ozbiljno pozabave ovom vrstom apatije mladih kada je reč o prosperitetu Srbije, kako Cvetićanin kaže, serija "Vojna akademija" je odličan primer kako da se popularizuje jedna institucija i vojnički poziv.
"Treba nam više takvih primera, a ne programa koji dezorijentišu našu omladinu", ističe Cvetićanin za naš portal.
