Izvor: Blic, 26.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratar bez zemlje i mašina
Ratar bez zemlje i mašina
Kraljevčanka Gordana Romčević, najveći proizvođač heljde u Raškom okrugu, potvrdila je da bavljenje poljoprivrednom može biti uspešno i bez sopstvenog zemljišta i mehanizacije.
Gordana na Rudnu, na šest hektara zakupljene površine, dobija godišnji prinos od devet tona ove žitarice. A sve je počelo neplanirano i nevoljno. Gordana je sa sestrom studirala u Beogradu, dogurala do četvrte godine veterine. Dobro joj je išlo. Uz studije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je radila.
- Morala sam da zaradim sa stan, za boravak i učenje u Beogradu. Ma radila sam svašta, mislim samo ono što je pošten posao. Bila sam i spremačica. Ipak, teško je bilo naći posao, uskladiti sve sa učenjem. Roditelji nisu mogli, nisu imali od čega da pomognu i morala sam da odlučim šta dalje. Vratila sam se kući i, eto, odlučila se da privremeno ostanem - priča Gordana.
Iako potiče sa Rudna gde je osnovna poljoprivredna kultura krompir, Gordana se odlučila da uzgaja heljdu. Sada sebe ubraja u iskusne ratare. Kaže da joj posle svih ulaganja ostane oko 2.500 evra.
- Bilo bi i više da imam svoju zemlju i mehanizaciju. Ovako, za zakup zemljišta godišnje plaćam 500 evra, oranje 100 evra i kombajn za žetvu 120 evra. Imala sam sreće da sam prvo seme dobila na poklon od prijatelja iz Mađarske, Slovenije, Ukrajine, ali i 10 kilograma od jednog komšije sa Rudna koji ga je sačuvao sa jedne svoje male njivice. Inače, za zasejavanje jednog hektara potrebno je 80 kilograma semena - objašnjava Gordana, dodavši da se setva obavlja ručno. Za đubrenje zemljišta koristi veštačko đubrivo.
Plasman je takođe jedan od problema sa kojima se Gordana Romčević suočava. Za sada se snalazi kako zna i ume. Zrno heljde se prodaje uglavnom 'biošop' trgovinama po ceni od 65 dinara za kilogram, koje je dalje prodaju za 180 dinara. Navodi kako bi želela da kompletan prinos proda jednom kupcu i da joj otkup heljde koju proizvode bude zagarantovan.
- Isplati se gajenje heljde i želela bih da udvostručim proizvodnju. Međutim, sama sam u ovom poslu, a stručne savete dobijam jedino od prof. Đorđa Glamočije i prof. Milene Marinković. Ipak, optimista sam i nadam se da će ova zaboravljena, dragocena žitarica koja krije zdravlje u svakom zrnu, naći svoje mesto na našem tržištu i da će država uzgajivačima heljde pomoći. Ja ću nastojati u tome i neću odustati.
To o uspešnoj proizvodnji je samo deo plana za budućnost, jer Gordana oko svoje namere da završi studije nema dilemu.
- Moram da zaradim dovoljno novca, možda već i posle naredne setve, a onda sam ja opet student. Nekoliko ispita mi je ostalo, ali završiću ja veterinu i opet se vratiti u Rudno da nastavim sa ovim poslom - priča Gordana Romčević, uspešan poljoprivrednik sa Rudna, bez zemlje i mehanizacije.
P. Marković
