Izvor: Politika, 26.Jun.2015, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rat visokih škola i države

Savet za visoko obrazovanje odobrio visokim školama da obrazuju strukovne mastere, iako Ministarstvo prosvete tvrdi da studenti mogu biti prevareni

Uprkos planovima koje je nedavno usvojila Vlade Srbije, kao i stava Ministarstva prosvete i mišljenja akademske zajednice, visoke škole strukovnih studija dobile su „zeleno svetlo“ Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) da mogu da školuju strukovne mastere. Ovo je bio neočekivan epilog višečasovne sednice NSVO, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojoj se vodila gotovo rovovska borba između predstavnika države i fakulteta s jedne strane i predstavnika visokih škola potpomognutim članovima Komisije za akreditaciju s druge.

Da li je i ovde reč o lobistima i pritiscima o kojima je svojevremeno govorio ministar Srđan Verbić kada je povučen zakon o udžbenicima ili ne, u domenu je nagađanja. Tek, visoke škole smatraju da od 1. oktobra i one, kao i fakulteti, imaju pravo da školuju mastere.

Iz Ministarstva prosvete poručuju da neće dići ruke od borbe tako lako i upozoravaju studente da ne nasedaju na ono što im govore u školama, jer mogu biti prevareni.

Strukovni masteri, da podsetimo, jesu deo plana prosvetnih vlasti, ali je njihovo uvođenje najavljeno do 2020. godine, a ne od ovog upisnog roka. Predviđeno je, takođe, da se školuju mladi samo za specifične oblasti i pošto se završi lista zvanja kako se ne bi dobijale diplome koje ne prepoznaje ni tržište rada.

Međutim, visoke škole očigledno ne mogu da čekaju još pet godina: mnoge su već u svojim informatorima odštampale poziv za upis strukovnih mastera. A sad su dobile i „zvanični papir“. Međutim...

– To što su doneti standardi za akreditaciju ne znači da ćemo sutra imati akreditovane studijske programe, jer je zakonski rok za ovaj proces 12 meseci. Zato još jednom apelujemo na studente da prilikom upisa provere da li je program koji upisuju akreditovan i da li ima dozvolu za rad, kako ne bi bili prevareni – izjavio je juče za „Politiku“ dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, koji je takođe prisustvovao sednici.

A koliko je zapravo jak uticaj visokih škola (u Srbiji ih ima 48 državnih i još 13 privatnih), dalo se naslutiti već na poslednjoj sednici starog saziva NSVO, koja je održana 29. decembra 2014.

godine. Sa te sednice ne postoji zapisnik i, iako nije bilo kvoruma, izglasana je odluka o strukovnim masterima.

U obrazloženju koji je doskorašnji predsednik NSVO dr Srđan Stanković poslao novom – dr Dejanu Popoviću – navodi se da je „jedina namera Saveta bila da na vreme izmiri svoje zakonske obaveze“ i „ne optereti novi saziv problemima sa kojima nisu imali priliku da se upoznaju“.

Ovoj sednici fizički je prisustvovalo 10 članova. Dva su kovertirali svoje glasove pre sednice, a četvoro je elektronski glasalo posle sednice. Kako je objasnio akademik Đorđe Šijački, Savet je bio prinuđen i u brojnim drugim situacijama da odlučuje na ovaj način, jer su neki članovi u međuvremenu preminuli, drugi su bili bolesni, treći su izabrani na funkcije koje su u sukobu interesa...

Inače, članovi ovog tela mesečno za svoj rad, bez obzira na to da li imaju sastanke ili ne, dobijaju nadoknadu od 1,5 prosečne plate u Republici.

– Ne postoji mešovita sednica: ili je elektronska ili ne. Sporno je i kako je sednica uopšte mogla da počne kada nije bilo kvoruma. Stav Ministarstva prosvete jeste da sednica nije održana i sve odluke koje su tada donete nisu pravno validne – rekao je Šuvakov.

Usledilo je glasanje kojim je odluka poništena, a onda je na iznenađenje i novi saziv glasao za istu tu odluku, sa 12 glasova „za“.

I državni sekretar dr Zorana Lužanin juče nije krila razočarenje ovakvim ishodom glasanja.

– Duboko sam razočarana što se NSVO ne pridržava Akcionog plana koji je usvojila vlada i koji je obavezujuć. Podsećam da je po tom planu predviđeno uvođenje master strukovnih studija do 2020. godine i da je preduslov razvijanje modela za uključivanje istraživanja u strukovne studije, što nije nigde definisano – ističe Lužanin.

To praktično znači da će sad postojati mogućnost da saradnju sa nekim frizerskim salonom visoka škola okarakteriše kao saradnju sa privredom, a da u realnosti sav istraživački projekat bude tabela koju je frizerka napravila u ekselu.

Ministarstvo prosvete je još u maju članovima NSVO poslalo dopis u kojem im skreće pažnju na problem sa strukovnim masterima, uz apel da se donošenje standarda odloži.

Ta sednica Saveta, na kojoj je pročitan apel Ministarstva, počela je informacijom da je Šuvakov pretučen i da je završio u bolnici sa povredama glave.

A u tom dopisu, Ministarstvo izražava sumnju u transparentnost čitavog postupka donošenja standarda i smatra da je pre donošenja bilo kakve odluke, neophodna detaljna analiza efekata uvođenja bilo kog zvanja ili nivoa studija. Članovima NSVO skrenuta je pažnja i da je u toku prethodne godine bilo nekoliko veoma neprijatnih sastanaka sa predstavnicima svršenih studenata, pre svega specijalističkih strukovnih studija, koji s pravom postavljaju pitanje zašto ih tržište rada ne prepoznaje i zašto ne mogu da rade neke poslove.

– Strukovni masteri postoje u vrlo specifičnim oblastima i visoki standardi moraju da postoje kao brana kako za koju godinu ne bismo došli u situaciju da imamo na hiljade strukovnih mastera koje tržište takođe ne prepoznaje – objašnjava Šuvakov.

Ono što su argumenti visokih škola jeste da oni žele da razviju istraživački rad, da žele da rade s privredom i da imaju kadrove i ideje, ali da im zakon to trenutno zabranjuje.

Najviše brucoša u Srbiji svake godine upišu visoke poslovne škole.

Visoke škole žele da budu akademije

Uprkos pozitivnom mišljenju Komisije za akreditaciju, članovi NSVO ipak nisu dozvolili da prođe i zahtev dve visoke poslovne škole, iz Blaca i Leskovca, da prerastu u „akademije strukovnih studija“. Da je ova odluka prošla, usledila bi lavina istih zahteva ostalih škola, pa bi Srbija odjednom dobila 50 akademija, čija je jedina ideja marketinški trik, kako se čulo na sednici. Ideja zakonodavca, koji jeste predvideo postojanje ovakvih akademija, jeste udruživanje nekoliko visokih škola kako bi se poboljšao kvalitet obrazovanja, a ne puka promena naziva. Osim toga, država je osnivač visokih škola i kao takva mora da bude predlagač promene statusa, a ne škola, obrazložili su u Ministarstvu prosvete.

Nastavak na Politika...