Izvor: Akter, 05.Jun.2015, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasvetliti sudbinu nestalih

Neophodno je izvršiti pritisak na vlasti da sudbina svih nestalih bude rasvetljena i da se "iza skrivanja masovnih grobnica ne skriviaju više oni koji su bili u vlasti i imali kontrolu nad događajima i koji i dalje imaju kontrolu nad informacijama u vezi sa masovnim grobnicama", izjavila je danas osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić

Nataša Kandić je, na debati "Dekonstrukcija zajedničke prošlosti: Nestali i normalizacija odnosa", koja je održana u okviru festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << "Miredita, dobar dan", izjavila da je, prema podacima Međunarodnog crvenog krsta 1.670 osoba nestalo tokom rata na Kosovu, dok je prema podacima iz baze podataka "Kosovske knjige pamćenja" nestala 1.711 osoba.

Prema njenim rečima, u poslednje tri, četiri godine ima malo pomaka kada su u pitanju "ekshumacije koje se završavaju pozitivnim identifikacijama".

Poslednjih godina nemamo velikih pomaka ni u otkrivanju masovnih grobnica, niti u identifikaciji, rekla je Kandić i dodala da se u mrtvačnici u Institutu za sudsku medicinu u

Prištini nalazi oko 300 posmrtnih ostataka za koje još nema dovoljno podataka da bi mogli da budu identifikovani.

Ona je rekla da je, na primer, iz Đakovice 207 nestalih, Peći 164, Orahovca 138.

Od 1.711 osoba koje se vode kao nestale 1.446 je muškaraca i 265 žena, 496 nestalih su stariji od 60 godina, 495 je onih koji su imali od 40 do 60 godina, između 25 i 40 godine je 460 nestalih, dok se kao nestala vodi 251 osoba mlađa od 25 godina.

Govoreći o otkrivanju masovnih grobnica Kandić je navela da, kada je reč o Srbiji, "nije u pitanju da neko od političara ne želi da se otkriju te grobnice, već su u pitanju različiti interesi".

Ona je rekla da bi to "dovelo do odgovornosti onih koji još imaju neku poziciju i u današnjoj vlasti".

Kandić je rekla da je u pitanju vrlo pragmatična politika, jer oni koji raspolažu podacima čuvaju svoje pozicije.

Skrivanje posmrtnih ostataka Srba, Roma i drugih na Kosovu je posebno komplikovano pitanje zato što postoji prostor za optuživanje nekog drugog. Tako će pripadnici tadašnje

Oslobodilačke vojske Kosova da kažu kako oni nisu imali vlast, da je na Kosovu imao vlast UNMIK, a masovne grobnice su bile u nadležnosti forenzičkih timova Haškog tribunala,

rekla je Kandić.

Jedan od osnivača prištinskog Centra za istraživanje, dokumentaciju i objavljivanje Nora Ahmetaj ocenila je da je moglo više da se učini na otkrivanju masovnih grobnica.

Naši političari govore stalno o evropskim integracijama, a ne žele da se suoče s prošlošću, navela je Ahmetaj.

Kada nastojimo da otkrijemo ostatke nestalih, ne treba to da shvatimo kao profesionalnu obavezu, bez čega naša društva na Balkanu neće moći da se integrišu, već bi trebalo da

shvatimao kao ranu koju bi trebalo da zacelimo, rekla je ona i kritikovala političare koji su bili neozbiljni u pristupanju ovom problemu.

Na debati su učestvovale i supruge nestalih Olivera Budimir iz Prištine, Sunčica Antić iz Kosovske Kamenice i Fahija Hoti iz Orahovca.

Budimir je rekla da je posle tri i po godine našla posmrtne ostatke svog supruga Radeta Budimira i sahranila ga, ali je dodala da "mnoge porodice nikada neće imati tu sreću".

Ona je rekla da ima mnogo institucija koje rade na pronalaženju žrtava, ali ne rade kako bi trebalo da se radi i dodala da bi u svakoj instituciji koja se bavi ovim problemom obavezno trebalo da budu članovi porodica nestalih.

Nastavak na Akter...