Izvor: RTS, 07.Nov.2010, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rastimo zajedno"
Cilj kampanje "Rastimo zajedno", koju sa UNICEF-om i Ministarstvom rada i socijalne politike vodi RTS, jeste da se stvori sistem podrške u društvu koji će omogućiti da deca sa invaliditetom, umesto u domu, rastu u porodici.
U Srbiji, više od hiljadu dece sa smetnjama u razvoju i dalje živi u ustanovama socijalne zaštite. Treba učiniti sve da deca rastu u biološkim porodicama ili, ukoliko to nije moguće, kod hranitelja.
Cilj kampanje "Rastimo zajedno", koju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa UNICEF-om i Ministarstvom rada i socijalne politike vodi RTS, jeste da se stvori takav sistem podrške u društvu koji će omogućiti da deca sa invaliditetom, umesto u domu, rastu u porodici.
Pre dve godine, dvadesetak mališana iz doma u Kulini kod Aleksinca, preseljeno je u Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj 7 u Beogradu.
Tada je najvažnije bilo da se ta deca odvoje od odraslih osoba sa smetnjama u razvoju i da im se obezbede bolji i podsticajniji uslovi za rast i razvoj.
Direktor Centra za zaštitu dece u Zvečanskoj Zoran Milačić istakao je da intenzivno rade na približavanju prirodne porodice toj deci i na uspostavljanju kontakta.
Milačić je rekao da je neophodno da deca u početku provedu vikend sa svojom biološkom porodicom i da se, ukoliko postoje uslovi i želja porodice, u nju jednog dana vrate.
Važna uloga biološke porodice
Iako su neke veze između roditelja i dece ponovo uspostavljene, nijedno dete, nažalost, nije vraćeno u biološku porodicu, uprkos upozorenjima psihologa da deca dramatično trpe kada ne žive sa roditeljima.
Prema rečima psihologa Ljubiše Jovanovića, zaposleni se u ustanovi trude da deci obezbede što bolje uslove, ali da je to nemoguće.
On ističe da deca zbog toga dosta trpe i da imaju dodatno zaostajanje u razvoju, koje nije samo proizvod izdvajanja iz porodice, nego i privremenog boravka u instituciji.
Judita Rajhenberg, direktorka Kancelarije UNICEF-a u Beogradu, objašnjava da je prva stvar prepoznati ključnu ulogu porodice, drugo da zajednica treba da prihvati i pruži podršku porodici. Kao treće, Rajhenbergova navodi da sistem treba da finansijski podrži takvu porodicu.
Država je do sada izdvajala znatna sredstva za smeštaj dece u institucije sistema. Nije se mnogo ulagalo u razvoj savetovališta, dnevnih boravaka i drugih servisa pomoći roditeljima da svoje dete odgajaju na najbolji način.
"Paradoks je da nije bilo mehanizama i sredstava da se pomogne biološkim porodicama", rekao je Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
Ljajić je istakao da se radi na promeni redosleda poteza i da se pruža finansijska podrška biološkim i prirodnim porodicama, ali i da se afirmiše hraniteljstvo.
Posledica dosadašnjeg sistema je više od hiljadu dece sa smetnjama u razvoju u ustanovama socijalne zaštite. Za neke od njih više i nema drugog rešenja.
