Izvor: Press, 09.Dec.2010, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raste i porez na imovinu

Rupu u državnoj kasi Vlada će pokušati da popuni novim načinom obračuna poreza na imovinu i većim iznosima akciza, a neće prezati ni od veštačkog „pumpanja" BDP-a Finansijska gimnastika kojom se služi Vlada Srbije da bi popunila budžet i iduće godine će u najvećoj meri ići preko leđa građana - od povećanja akciza, većeg poreza na imovinu, do veštačkog „pumpanja" BDP-a slabljenjem dinara i inflacijom. A, o rastu plata, osim minimalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << povećanja za državne službenike i penzionere, nema ni govora.Pušači će zbog vanrednog povećanja akciza već od 1. januara plaćati paklicu u proseku za 20 dinara više, a od toga bi u državnu kasu trebalo da se slije između 2,5 i tri milijarde dinara.
Poreske olakšice
Problem za državu je, međutim, što se od Nove godine ukida porez od 10 odsto na upotrebu mobilnih telefona, koji će, prema nekim procenama, teško da bude nadomešten novim „duvanskim nametom". Zato je država i pribegla novim izvorima, odnosno novom načinu obračuna poreza na imovinu.
Nezvanično, Ministarstvo finansija računa da bi po ovom osnovu u državnu kasu moglo da uđe oko tri milijarde dinara više nego do sada. Kako za Press pojašnjavaju u tom ministarstvu, do sada su svi mogli da dobiju poresko oslobođenje od 70 odsto (četvoročlana porodica), bez obzira na to koliko im vredi imovina.
Dve velike mane
- To je značilo istu stopu poreza i onome kome imovina vredi milion evra i kome vredi hiljadu evra. To će sada biti ukinuto. Što je imovina vrednija, „poreski kredit", odnosno oslobođenje je manje, dakle plaća se veći porez. Osnov za obračun vrednosti nekretnine neće biti tržišna vrednost stana, već obračunska, a listu će utvrditi Zavod za statistiku. Amortizacija se računa po stopi od 0,8 odsto godišnje, do maksimalnih 40 odsto.
Maksimalan iznos poreskog umanjenja u predlogu novog zakona je 10.000 dinara za iznos poreza koji je veći od 20.000 dinara. Za porez koji je manji od 20.000 dinara umanjenje će iznositi do 50 odsto - kažu u ovom ministarstvu.
Nikola Altiparmakov, finansijski savetnik USAID-a, ocenjuje da će oni sa najskromnijom imovinom biti relativno zaštićeni u odnosu na one sa vrednijom.
- Činjenica je da sadašnji zakon ima dve velike mane. Poreska osnovica je potcenjena i nerealno se obračunava, pa je podložna nekim manipulacijama. Druga zamerka se odnosi na to što trenutni obračun poreskih kredita ubedljivo najviše odgovara onima sa najvrednijom imovinom. Kod nas je porez na imovinu godinama služio socijalnoj svrsi, umesto poreskoj - kaže za Press Altiparmakov.

Nastavak na Press...