Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste broj obolelih od raka
Barselona – Svaki treći Evropljanin oboleće od nekog oblika malignog tumora, a svaki četvrti će umreti od ove bolesti, crna je prognoza koja je izrečena na Evropskom kongresu onkologa u Barseloni, na kome se okupilo 15.000 lekara. Objedinjena medicinska statistika svedoči da svake godine više od jedanaest miliona ljudi u svetu dobije dijagnozu koja će im promeniti život, a procene govore da će do 2020. godine ovaj broj iznositi 15 miliona. Rak potpisuje 1,7 miliona čitulja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Evropi i šest miliona smrtnih presuda širom sveta i predstavlja drugi po redu uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama.
Dobra vest, koju su saopštili onkolozi iz Velike Britanije, glasi da je vreme preživljavanja obolelih od raka svakim danom sve duže. Skoro polovina onkoloških pacijenata danas živi duže od deset godina od momenta postavljanja dijagnoze. Poređenja radi, 1970. godine samo je četvrtina osoba živela duže od deset godina nakon dijagnostikovanja malignog tumora. Jedna trećina svih malignih tumora danas je potpuno izlečiva – ako se na vreme dijagnostikuje, a statistika govori da najvišu stopu preživljavanja imaju pacijenti koji žive u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, pre svega zato što te zemlje imaju razvijene programe nacionalnih skrininga, odnosno praćenja tzv. rizičnih grupa stanovništva.
Loša vest je da su sve češće one vrste karcinoma koji su direktna posledica nezdravih stilova života, o čemu govori podatak da je karcinom pluća postao najveći "ubica" među malignim tumorima – svaki dan on usmrti više od 3.000 ljudi u svetu.
Dr Nataša Lei, medicinski onkolog u bolnici "Princes Margaret" u Torontu i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Torontu, ističe da je samo u toku prethodne godine rak pluća odneo 334.800 ljudi u Evropi. Ona je na "Rošovom" simpozijumu posvećenom novinama u lečenju karcinoma i primeni inovativnih ciljanih terapija u lečenju malignih bolesti podsetila da se ova bolest ne dobija, već se "uzima" i to dugogodišnjim konzumiranjem duvana. Preciznosti radi, 85 do 90 odsto raka pluća izaziva pušenje.
"Svaki deseti pušač sasvim sigurno će dobiti karcinom pluća – ukoliko ga prethodno ne 'ubije' šlog ili infarkt. Ono što nas onkologe posebno zabrinjava jeste činjenica da je u porastu broj pasivnih pušača koji dobijaju karcinom pluća, a rezultati najnovijih istraživanja govore da je za 20 odsto povećan broj obolelih supružnika pušača, a svaki četvrti pasivni pušač ima šanse da oboli od karcinoma pluća", ističe dr Lei u razgovoru za "Politiku".
Atribut podmuklosti maligni tumor pluća u velikoj meri duguje i podatku da ne postoji nešto što bi se moglo nazvati samopregledom kada je u pitanju ovaj tip karcinoma. Međutim, svaki kašalj koji bez prestanka traje nekoliko meseci i praćen je bolom u predelu grudnog koša ili iskašljavanjem krvi predstavlja "uput" za odlazak lekaru. Ukoliko osoba prečesto ostaje bez daha, ima česte "reprize" bronhitisa, neobjašnjiv bol u grudima ili gubi apetit i težinu bez razloga, svakako treba da izdvoji vreme za posetu onkologu. Ako se dijagnostikuje na vreme, čak 70 odsto pacijenata živi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze, dok otkrivanje karcinoma u uznapredovaloj fazi nosi šansu od pet odsto za preživljavanje.
Kejt Spenser, predstavnik Evropskog udruženja obolelih od kolorektalnog karcinoma "Evrokolon", upozorio je da "virus" gojaznosti, koji hara evropskim kontinentom, kroji statistiku da jedna od deset osoba umire od karcinoma debelog creva.
"Svake godine više od 400.000 Evropljana oboli od raka debelog creva, a umre polovina od tog broja. Prejedanje, debljina i sedeći stil života spadaju u bitne riziko-faktore za nastanak ovog karcinoma. Međutim, kad je u pitanju kolorektalni tumor, ljudi umiru pre svega zbog sramote i neznanja. Karcinom jeste tabu-tema, a ako je maligni tumor na onom delu tela koji se ne spominje u pristojnim razgovorima, mala je verovatnoća da će se osobe požaliti da imaju zdravstvene tegobe. Osim toga, ljudi ne znaju zdravstvenu istoriju svoje porodice, a ovaj karcinom ima visok nasledni potencijal – ako vam je makar jedan rođak oboleo ili umro od karcinoma debelog creva velika je šansa da i vi dobijete identičnu dijagnozu. Statistika govori da se od 50 do 90 odsto smrtnih slučajeva može izbeći ako osobe na vreme odu lekaru", zaključuje Kejt Spenser.
[objavljeno: ]
