Izvor: Politika, 27.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste broj gladnih u Srbiji
Prošle godine bilo je 29.500 korisnika narodnih kuhinja, dok ih je ove godine 31.400, od čega su trećina maloletnici
Jedini obrok u toku dana za više od 18.000 ljudi u Srbiji je onaj koji dobiju u narodnoj kuhinji – pola litre kuvanog jela i pola kilograma hleba. Zajedno sa svim negativnim parametrima koji su u poslednje vreme u porastu, povećava se i broj korisnika narodnih kuhinja Crvenog krsta Srbije. Prošle godine bilo ih je 29.500, a ove 31.400, od čega je za 60 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njih to i jedini obrok. Postoji potreba za otvaranjem novih narodnih kuhinja i povećanjem broja korisnika u Dimitrovgradu, Crnoj Travi, Kuršumliji, Surdulici, ali trenutno nema mogućnosti da se to i ostvari. Uz Vladu Srbije koja tri godine unazad obezbeđuje deset osnovnih životnih namirnica, poput brašna, ulja, pirinča, testenine, pasulja, graška, boranije, mesnih konzervi, Crvenom krstu je neophodna i podrška lokalnih samouprava bez kojih služenje obroka korisnicima pet dana u nedelji ne bi bilo moguće. Uz osnovne životne namirnice, kojima su narodne kuhinje obezbeđene do kraja ove godine, za pripremu obroka potrebno je, između ostalog, i sveže meso, sveže povrće, prostorija koja ispunjava sanitarne uslove, u kojoj će se hrana pripremati, radnici koji će praviti i distribuirati obroke. Ključ održanja programa narodnih kuhinja u Srbiji jeste saradnja lokalnih samouprava i Crvenog krsta, kaže Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.
– Lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva kako za nabavku artikala hrane, tako i za sam rad kuhinje, dok je uloga Crvenog krsta da obezbedi pripremu obroka i kontroliše distribuciju najugroženijim korisnicima. Vrlo je dragocena bila podrška Vlade Srbije, a u septembru ćemo se obratiti novoj vladi sa zahtevom da ona nastavi i u 2013. godini – kaže Vesna Milenović.
Među korisnicima narodnih kuhinja su oni koji primaju materijalno porodično obezbeđenje, ali i oni koji nisu ostvarili to pravo, jer im primanja premašuju potreban cenzus za veoma male iznose, na primer za pet ili deset dinara,. Zabrinjavajuće zvuči podatak da mladi do 18 godina čine gotovo trećinu korisnika narodnih kuhinja. Tačnije, 9.991 maloletnika ručak dobija u narodnoj kuhinji.
– Mi smo pokušavali da realizujemo program đačkih užina, ali nažalost nismo uspeli da pronađemo donatore za taj program iako smo uložili znatne napore da to ostvarimo. Potreba za pomoć deci je velika i oni u narodnu kuhinju obično dolaze sa svojim porodicama. Broj korisnika jeste porastao u odnosu na prethodnu godinu, ali 1999. i 2000. godine, na primer, imali smo 100.000 korisnika – naglašava Vesna Milenović.
Ona, međutim, ističe i da se, zbog ograničenih sredstava, pomaže u većini slučajeva najugroženijima, a da su kriterijumi da bi neko postao korisnik narodne kuhinje veoma oštri.
– Obroci se pripremaju prema nutricionističkim standardima koji obuhvataju neophodne hranljive sastojke. Tu postoje međunarodni standardi kojih se pridržavamo i koje smo uspostavili još devedesetih godina. Trudimo se da često bude mesa, mada nažalost ne može biti baš svaki dan, kao i da ti obroci, zahvaljujući pomoći lokalnih donatora, budu obogaćeni – kaže generalna sekretarka Crvenog krsta Srbije.
Narodne kuhinje ove humanitarne organizacije postoje u 73 sredine u Srbiji, a u svakoj je potrebno najmanje četvoro zaposlenih, i to profesionalnog osoblja, koji pripremaju, distribuiraju i dele hranu. U nekim sredinama hrana se razvozi do najugroženijih koji su nepokretni ili slabo pokretni ili se dovozi do distributivnih centara odakle je preuzimaju korisnici, dok u pojedinim narodnim kuhinjama korisnik obrok može pojesti i na mestu gde ga preuzima.
– Da biste pružali podršku ovakvom programu, on mora da bude stabilan. Ne možete korisnicima jedan dan reći možda ćete sutra jesti, a možda i nećete. Oni moraju da znaju na šta mogu da računaju u kom periodu, jer neko ko je gladan i ko je došao do toga da treba ovakvu vrstu pomoći mora imati maksimum sigurnosti. Donacije Vlade Srbije, koje se mere u stotinama miliona dinara za osnovne životne namirnice, pomogle su da neke lokalne samouprave nađu snage da funkcionišu, izdrže ovu godinu i da kuvaju hranu za svoje korisnike. Ali otvaranje kuhinje i kontinuitet njenog rada isključivo zavisi od mogućnosti lokalne samouprave da organizuje rad kuhinje – naglašava Vesna Milenović.
J. Čalija
objavljeno: 28.07.2012
