Izvor: B92, 09.Okt.2010, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Raspravni model" u novom ZKP-u
Beograd -- Sud po nacrtu ZKP-a neće imati obavezu da po svaku cenu utvrđuje materijalnu istinu, već će tužilac tokom celog postupka morati da se bori da održi optužbu.
Tako će biti ubuduće ukoliko se usvoje rešenja o "raspravnom modelu" krivičnog postupka predviđenog Nacrtom novog Zakonika o krivičnom postupku.
Član radne grupe za izradu Nacrta Goran Ilić je rekao da se novinama iz Nacrta menja odnos suda prema istini, odnosno prema izvođenju dokaza, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa se više ne insistira na onome što se naziva načelo materijalne istine.
"Sudovi su zagušeni tim načelom, koje je više teoretski koncept, nego praktični i koje u praksi kod nas, pre svega, predstavlja problem sudijama koje se bukvalno bore tokom suđenja da se tužiočeva optužba održi", naveo je Ilić, koji je sudija Ustavnog suda Srbije i profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Prema Ilićevim rečima, prikupljanje dokaza u prethodnoj fazi postupka i izvođenje dokaza u toku suđenja rešenjima iz Nacrta daje se "u ruke" tužiocu, ali će priliku da prikupi dokaze imati i sud, koji to može da zahteva od tužioca, a ako on odbije, moći će da se obrati i sudiji za prethodni postupak (sada istražnom sudiji).
Sud će, shodno novinama i uvođenju "raspravnog modela" koji je sve više prisutan u kontinentalnoj Evropi, promeniti ulogu koju sada ima i pustiti stranke u prvi plan da dokazuju svoje tvrdnje, rekao je Ilić.
Ovaj koncept suđenja zapravo će ići u prilog odbrane jer će, objašnjava on, tužilac morati da se bori da svoju optužbu dokaže, a ne sudija, koji će i dalje suditi na osnovu principa koji traži da u slučaju sumnje uvek mora da presudi povoljnije po optuženog.
Sa druge Ilićev kolega, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić tekstu novog ZKP-a je zamera što je izostavio načelo prema kome sud u krivičnom postupku utvđuje istinu, ili joj bar teži.
"Više nije bitna istina, nego je bitno šta ko dokaže. Do sada je svim našim zakonicima bilo utvrđeno da je cilj krivičnog postupka utvrđivanje istine kao i u većini kontinentalnih država Evrope", rekao je Škulić, koji je i član Državnog veća tužilaca.
Prema ovom tekstu ZKP-a, sud više ne traži istinu, već je pravilo da se teret dokazivanja prebacuje na tužioca, a same stranke dokazuju u postupku svoje tvrdnje", kazao je Škulić i ocenio da to "liči na najobičniju građansku parnicu, poput neke naknade štete", što je kako je naveo, neuobičajeno za krivični postupak u kontinentalnoj Evropi.
"Tip postupka koji je u tom delu predviđen Nacrtom ZKP-a tipičan je za američko krivično pravo i države koje pripadaju anglosaksonskom sistemu, ali, kako je naveo, tu postoji bitna razlika jer u Americi postoji porota koja rešava da li je dokazana krivica ili nije, i ako okrivljenog oglasi krivim tek onda sudija može da mu izrekne kaznu, dok u našem sistemu nema porote", naveo je Škulić.
Pravilo je da se, ako se istina ne može dostići, ide u korist okrivljenog, rekao je Škulić.
"Ovde se sada istina izbacuje i kao težnja, a to ne odgovara duhu pravičnosti, a ponekad to ne odgovara ni onome što prosečan građanin očekuje od krivičnog postupka. Građanin očekuje rešavanje nečega, da se kaže šta se zaista desilo, a ne da se kaže šta je ko dokazao", naveo je Škulić.
