Izvor: B92, 09.Maj.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raskorak obrazovanja i tržišta
Beograd -- Pred upis u srednje škole ponovo se pokreće pitanje neusklađenosti obrazovnih profila i potreba tržišta; nadležni preporučuju saradnju škola, samouprava i tržišta rada.
Ministarstvo prosvete preporučuje školama da sarađuju sa lokalnim upravama i tržištem rada kako bi se uskladili obrazovni profili sa privrednim potrebama. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je problem neusklađenosti obrazovnih profila i potreba tržišta i dalje veliki, kao i da postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvestan pad u znanju sa kojim gimnazijalci dolaze na fakultete.
Kako bi se obrazovni profili uskladili sa potrebama privrede, Ministarstvo je školama uputilo preporuku da aktivnije učestvuju u prikupljanju podataka sa tržišta rada, kao instrumenta planiranja i daljeg razvoja škole.
Predsednik Upisne komisije Bogoljub Lazarević objasnio je da je u skladu sa trenutnim privrednim potrebama došlo do promena u strukturi profila. "Imamo jedan porast u tri oblasti ponude obrazovnih profila: oblasti usluga, saobraćaja i turizma i ugostiteljstva", kaže on.
"Ali, istovremeno, imali smo i smanjenje ponude obrazovnih profila u skladu, naravno, sa privrednim kretanjima. To smanjenje se naročito reflektovalo na mašinske obrazovne profile, profile u tekstilstvu i hemije i nemetala", ukazuje Lazarević.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je problem neusklađenosti obrazovnih profila koji se nudi u srednjim stručnim školama i potrebama tržišta i dalje veliki.
Martina Vukasović iz Centra za obrazovne politike, ipak, ukazuje da poslednjih nekoliko godina postoji poseban program razvoja srednjeg stručnog obrazovanja koji finansira Evropska unija i na osnovu kojeg je uvedeno oko 70 novih obrazovnih profila.
"Osnovni problem sa konkretno srednjim stručnim obrazovanjem jeste što je i dalje taj broj programa koji su noviji, koji su usklađeni sa tržištem rada veoma mali i što to nije prošireno na sve srednje stručne škole u Srbiji", navela je Vukasovićeva.
Martina Vukasović kaže da problem postoji i u opštem srednjem obrazovanju, odnosno u gimnazijama. "Ono što se vidi, recimo, po pitanju kvaliteta, o čemu svedoče profesori univerziteta kada govore o tome kakvi studenti sada dolaze na studije, jeste da postoji neki opšti pad u znanju sa kojim oni dolaze iz srednje škole", navodi ona.
"To je jednim delom, naravno, posledica i neregularnosti školske godine, štrajkova i slično, ali, s druge strane je i posledica toga što nije dovoljno jasno sa kojim bi znanjem, u stvari, svršeni gimnazijalci trebalo da izađu iz srednjih škola", ukazuje ona.
Kvalifikacioni testovi besplatni
Ministarstvo prosvete je objavilo kalendar upisnih aktivnosti za buduće srednjoškolce. Prvi važan datum je 23. maj, kada počinje prijavljivanje za polaganje prijemnog ispita.
Ovogodišnja novost je da će kvalifikacioni testovi iz maternjeg jezika i matematike biti besplatni. Učenici koji ove godine završavaju osmi razred trebalo bi za tačno dve nedelje da se prijave za polaganje prijemnog ispita, koji će se održati od 31. maja do 7. juna.
Za svršene osnovce, koji žele da upišu gimnaziju ili četvorogodišnju stručnu školu, sledeći važan datum je 3. jun, kada počinje prijava za polaganje kvalifikacionih ispita, zakazanih za 18. i 19. jun.
Ono što će obradovati roditelje jeste da će polaganje testova ove godine biti besplatno, najavio je predsednik Upisne komisije Bogoljub Lazarević.
"Testovi koje će učenici raditi na kvalifikacionom ispitu iz maternjeg jezika i matematike biće potpuno besplatni za učenike, a ne kao dosadašnjih godina, kada su učenici plaćali", rekao je Lazarević.
Za oko 81.000 osmaka, ove godine predviđeno je 86.000 mesta.
U gimnazije može da se upiše oko 18.000 đaka, 42.000 mesta rezervisano je za četvorogodišnje obrazovne programe, a 21.000 za trogodišnja zanimanja. Konačni rezultati prijemnih ispita biće poznati 9, a kvalifikacionih 25. juna.
