Izvor: Blic, 27.Okt.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rašeta odmah da ode iz Vlade
Rašeta odmah da ode iz Vlade
Mislim da oni koji traže pad Vlade Srbije u Skupštini, neće imati većinu, i na to ukazuju sve kalkulacije i matematika. Sama debata u Skupštini biće odlična prilika da Vlada kolektivno, ali i ministri individualno predstave ono što je urađeno u poslednje tri godine, i videće se da imamo perspektivu. Ali to nije dovoljno. Ekonomski deo Vlade je već rekao premijeru da ne želi da izigrava statiste u Vladi ukoliko ona nema podršku skupštinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << većine ili ako je ta većina tesna - kaže u razgovoru za 'Blic' Božidar Đelić, srpski ministar finansija i ekonomije.
- Ako je za ovu vladu i ovu politiku samo 126 poslanika, dakle tesna i neizvesna većina, koju može da sruši bilo koji 'preletač', očekujem od premijera da zatraži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Sasvim sigurno neću grebati noktima i grčevito pokušavati da ostanem na vlasti. Odluka je, naravno, na premijeru, ali je za mene onda bespredmetan ostanak u Vladi koja nema jasnu podršku parlamenta. U razgovorima sa predstavnicima svih medunarodnih organizacija jasno sam rekao da će, bez obzira na eventualni pad Vlade, reforme u Srbiji biti nastavljene. Znam ljude koji realno mogu da dođu na vlast i znam da Srbija ne bi bila u lošim rukama. Ipak, mislim da će uz neke izuzetke biti veoma teško okupiti jače kalibre u ekonomskom delu Vlade. Što se mene tiče, ako padne Vlada sigurno ću profesionalno ostati vezan za Srbiju, ali nisam podrobno razmišljao šta i kako dalje. Negativnom imidžu Vlade dosta je doprinela i afera Kolesar-Janjušević. Zašto se istraga toliko odužila i kada i kakve rezultate možemo očekivati?
- Poreski deo istrage o Kolesaru i Janjuševiću se privodi kraju i očekujem za nekoliko dana rešenje. Znam da nekima izgleda predugo par meseci, koliko istraga traje, ali znate li da su istrage o Karlu Lagerfeldu i Borisu Bekeru oko poreza trajale godinama. Došlo je do zastoja u međunarodnoj pomoći jer je mađarska policija vratila kao nepotpun zahtev Ministarstva pravde koji je dorađen i ponovo poslat. Osim poreske policije u istrazi učestvuju i drugi organi - MUP i tužilaštvo, a meni je važno da pokažemo da institucije funkcionišu i da se radi po proceduri, bez hajke na ličnosti, ali i bez zataškavanja. Hoći li neko u Vladi snositi odgovornost ukoliko se dokaže njihova krivica?
- Pitanja utaje poreza i pranja novca su pitanja individualne odgovornosti i zbog eventualnih takvih dela pojedinaca ne može se okriviti cela vlada. Naravno, postoji i pitanje političke odgovornosti, a o tome će svoj sud dati građani na narednim izborima.
I afera vezana za Mariju Rašetu-Vukosavljević nanosi štetu Vladi. Kako vi na to gledate?
- Premijer je rekao nedavno da će ministarka saobraćaja podneti ostavku. I to je to. Slažem se da je ta afera nanela štetu Vladi i mislim da je neodlučno reagovanje i odugovlačenje bilo pogrešno.
Zašto to niste ranije rekli? - Zato što je to pitanje za premijera. O mandatima pojedinih ministara odlučuje premijer, a pošto sam ja timski igrač, dakle deo tima ove vlade, sačekao sam takvu odluku premijera. Ako je već premijer ustanovio da postoji konflikt interesa, Rašeta treba odmah da napusti Vladu. Nema razloga da se dalje čeka. Naš spoljni dug dostigao je 12,8 milijardi dolara. Jesmo li već pali u 'dužničko ropstvo' i kakvi su nam izgledi da otplatimo rate?
- Pitanje spoljnog duga je nasleđeno jer su se nove vlasti od jeseni 2000. godine zadužile samo u visini od 3 odsto od prethodnog duga i još oko 4 odsto na ime garancija. Malo se zna da stara devizna štednja predstavlja pola duga u ino valuti koji servisiramo ove godine. To je ogroman napor za budžet. Ova vlada u dan tačno servisira svoje obaveze i netačne su spekulacije da za ovu godinu nismo isplatili dug zbog nedostatka sredstava. Neke rate su po određenoj proceduri MMF odložene svima, pa i Srbiji. Neće biti lako servisirati spoljni dug, ali to nije nemoguće. U godini najvećeg servisiranja duga, 2009. godine, Srbija će za dug prema inostranstvu i starim štedišama izdvajati oko 5-7 odsto bruto društvenog proizvoda. Hrvatska već sada izdvaja 10 odsto, a Turska čak 16 odsto. Dakle, naša otplata je realna i zahtevaće u sledeće tri godine značajnu racionalizaciju ostalih javnih rashoda. Lekari u štrajku ne odustaju od zahteva. Kako izaći iz ove pat pozicije?
- Kada se razreši pitanje reprezentativnosti sindikata, očekujem da sednemo i započnemo dijalog. Moram reći da nema više prostora od već dogovorenog sa drugim sindikatima, a to je u oktobru povišica od 3 odsto, u novembru 3 odsto, od januara odnos zarada sa 1:2,88, ide na 1:3.04 i dodatnih 7 odsto povišice u sledećoj godini. Za ove povišice biće nam neophodne još četiri milijarde dinara iz budžeta, što je godišnji budžet za nauku ili pola agrarnog budžeta. Zdravstvo je bilo prioritet ove vlade, pa je plata lekara specijaliste od 2000. godine porasla sa 8.000 na 21.000 dinara, odnosno veća je 2,5 puta. Moramo ići na racionalizaciju u prosveti i zdravstvu jer imamo 30 odsto nemedicinskog osoblja u zdravstu, što nigde ne postoji, imamo viškove lekara u urbanim sredinama, ali ne i na selu, imamo tri do šest puta manju produktivnost naših lekara nego u zemljama u okruženju. Zbog svega toga, menadžeri zdravstvenih ustanova i bolnica po Srbiji u sledećoj godini moraće da smanje troškove za 13 odsto, a njima će biti prepuštena odluka o načinima. Koliki je projektovan budžet za sledeću godinu i šta će biti prioriteti?
- Okvirna projekcija je 360 milijardi dinara. U tom budžetu će se nalaziti i deo sredstava od privatizacije DIN i DIV i to je prvi put da se novac iz jedne godine prenosi u budžet za sledeću godinu. Pošto će redovni rashodi biti pokriveni redovnim prihodima, taj višak će ići u investicije i podsticanje privrede. Prioriteti ostaju pravosuđe, zdravstvo, prosveta i, naravno, redovna isplata penzija. Čak 1,2 milijarde evra će sledeće godine iz budžeta ići u PIO fond i to je ogromna solidarnost naših građana, ali i ogromno opterećenje za budžet. Osim toga, posle dugo godina po prvi put se neće izdvajati subvencije za EPS, što je dobra posledica nepopularnog poskupljenja struje, odnosno dostizanja njene realne cene. Katarina Preradović
