Izvor: B92, 06.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raseljeni u teškom položaju
Beograd -- Nevladina organizacija Grupa 484 ocenila je da su osobe raseljene s Kosova i Metohije u najgorem položaju.
Predstavljajući izveštaj o "pravima prisilnih migranata za 2004.", koordinator te organizacije Miodrag Shrestha rekao je da se broj raseljenih sa Kosova nije značajno smanjio od početka sukoba u toj pokrajini i da ih je u Srbiji više od 200.000, a u Crnoj Gori oko 18.000. Od svih grupa koje su bile prinuđene da napuste mesta u kojima su živeli, oni su u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najgorem položaju i uskraćena su im osnovna ljudska prava.
Shrestha je naglasio da se još nisu stekli uslovi za povratak raseljenih jer za to ne postoje osnovne bezbednosne pretpostavke i sloboda kretanja, kao ni mogućnost da se ostvare prava na imovinu. Na zaustavljanje procesa povratka, podsetio je Shrestha, značajno je uticalo i nasilje koje se na Kosovu dogodilo u martu 2004.
Pravna nesigurnost i siromaštvo na Kosovu, a u Srbiji bez doma
Ekonomska nerazvijenost, pravna nesigurnost i siromaštvo takođe su značajne prepreke za povratak raseljenih na Kosovo, a u mestima u Srbiji gde trenutno žive, suočeni su sa "preprekama na svakom koraku", smatra on i dodaje da su administrativne i zakonske prepreke razlog zbog kojih raseljeni veoma teško pribavljaju lična dokumenta, a iz toga proizilazi niz problema u ostvarivanju osnovnih prava na zdravstvenu, socijalnu zaštitu i zapošljavanje.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koje je preneo koordinator Grupe 484, oko 80 odsto raseljenih je siromašno. Kolektivni centri, koji se postepeno zatvaraju u Srbiji, još jedan su od problema raseljenih ljudi, jer im se, kada napuste zatvoreni centar kao jedina opcija nudi smeštaj u drugom kolektivnom centru, koji će takođe biti zatvoren, rekao je Shrestha.
"U Crnoj Gori, situacija je još gora", dodao je on, naglašavajući da raseljeni u toj republici čak nemaju status državljana, zbog čega nemaju pristup tržištu rada, niti mogu da primaju penzije, a otežan im je i pristup zdravstvenim ustanovama.
Prema važećem zakonu o državljanstvu, koji je u Crnoj Gori usvojen 1999, kako je rekao, državljani Srbije nisu automatski i državljani SCG.
Povratak u BiH i Hrvatsku
Izveštaj koji je napravila Grupa 484 i koji će biti dostavljen međunarodnim i domaćim nadležnim insititucijama, pokazao je i da su uslovi povratka izbeglih ljudi u Bosnu i Hercegovinu bolji od uslova povratka u Hrvatsku, jer je u Srbiji i Crnoj Gori broj izbeglih iz BiH smanjen za 68 odsto, a iz Hrvatske za svega 38 odsto.
Ključni problem za povratak Srba u Hrvatsku su teškoće da se ostvare stanarska prava i povrati i obnovi imovina, rekao je saradnik te organizacije Nenad Vujić.
U prisilne migrante, na koje se izveštaj odnosi, spadaju i azilanti koji, najčešće na putu ka državama zapadne Evrope, dođu u Srbiju. Azilanti iz Turske i Iraka među njima su najbrojniji, a istraživač Danilo Rakić kaže da je, od 47 osoba koje su u 2004. zatražile azil u SCG, taj status dobilo samo dve osobe iz Ukrajine.
