Izvor: Blic, 28.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raseljena lica u SRJ imaće prednost u pomoći UNHCR
Raseljena lica u SRJ imaće prednost u pomoći UNHCR
BEOGRAD - Kako za 'Blic' kaže Fabricio Hokšild, zamenik šefa misije UNHCR-a za Jugoslaviju, Visoki komesarijat UN za izbeglice će sa svoje strane već od sledeće godine preorijentisati veliki deo budžeta koji bude imao na raspolaganju sa izbeglih na raseljena lica. - Bavićemo se pre svega povratkom raseljenih, a u tu svrhu u našoj kancelariji osnovali smo odeljenje za povratak, s ciljem da poboljšamo protok informacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o stanju na Kosovu. Radi boljeg informisanja te populacije, pokrenućemo još jednu emisiju na RTS-u posvećenu njima, a pripremaćemo i štampani materijal koji zainteresovanima za povratak može pomoći. Naše aktivnosti koordinisaćemo i sa nekoliko drugih organizacija koje se ovde bave povratkom, kako bismo olakšali raseljenima u donošenju i realizovanju odluke o povratku svojim kućama - navodi Hokšild.
Prema njegovim rečima, najveći broj raseljenih je sada veoma siromašan, jer više nemaju zemlju koju su nekada obrađivali, niti posao koji su imali. Stopa nezaposlenosti raseljenih veća je za pet do deset odsto nego kod domaćeg stanovništva. Prema Hokšildovoj oceni, u najtežem položaju su Romi, kojih među raseljenima ima između 15 i 30 odsto.
Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, u Srbiji i Crnoj Gori trenutno se nalazi 235.000 raseljenih sa Kosmeta, od čega u Srbiji 205.000, a u Crnoj Gori 30.000 raseljenih. U kolektivnim centrima smešteno je njih 11.000, dok su ostali našli smeštaj kod rođaka, prijatelja ili žive u iznajmljenim stanovima.
Najteže pitanje i dalje ostaje problem povratka raseljenih. 'Trenutne mogućnosti za povratak interno raseljenih na Kosovo veoma su ograničene', ocenio je u razgovoru za 'Blic' Fabricio Hokšild, dodajući da ovakva ocena proističe pre svega iz vrlo loše bezbednosne situacije u pokrajini, koju karakterišu česta ubistva, diskriminacija na etničkoj osnovi, kao i ograničena sloboda kretanja.
Prema njegovim rečima, na Kosovu 'ipak nije sve tako crno' jer, za razliku od prošle i ranijih godina kada se iz pokrajine više ljudi iseljavalo nego raseljenih vraćalo, ove godine zabeležen je veći broj povrataka nego odlazaka sa Kosova.
- Povratak raseljenih jedan je od prioriteta na kojem insistiraju Unmik i šef administracije UN na Kosovu Mihael Štajner. Bitno je napomenuti da je sve više i albanskih lidera koji promovišu povratak, što je naročito važno jer je pitanje povratka veoma povezano sa stavom tamošnjeg većinskog naroda prema ovom pitanju - kaže Hokšild.
Povodom kritike Štajnerovog plana individualnih povrataka od strane predstavnika Srba na Kosmetu, zamenik šefa misije UNHCR-a ocenjuje da su Srbi opravdano nezadovoljni, ali da, 'nažalost, za sada nema uslova za masovniji povratak, pa se otuda program povratka bazira na individualnim povracima'. Na naše pitanje kada je realno očekivati masovnije povratke u južnu srpsku pokrajinu, Hokšild kaže da je tako nešto teško predvideti i podseća da je u slučaju Bosne i Hercegovine trebalo čekati pet godina da krene značajniji talas povrataka, iako međunacionalni odnosi u BiH, prema njegovoj oceni, nikada nisu bili loši kao što je slučaj sa Kosovom. Naš sagovornik, ipak, smatra da će sledeće godine biti više povrataka nego ove i da će se taj trend nastaviti i dalje. R. Marković Rok za imovinu produžen do juna
U Direkciji za stambena i imovinska pitanja 'Blicu' je rečeno da je rok za podnošenje zahteva za povraćaj zauzete imovine na Kosovu produžen do juna. Prvobitno je bilo predviđeno da se ovi zahtevi mogu podneti do 31. decembra. Vratilo se 5.600 ljudi
Za protekle dve i po godine, kažu u UNHCR, na Kosovo i Metohiju vratilo se ukupno 5.600 raseljenih pripadnika manjinskih populacija. Ovaj broj odnosi se na povratnike iz ostalih delova Srbije, Crne Gore i Makedonije, ali i one koji su bili raseljeni po samom Kosovu. Među njima je najveći broj Srba, oko 60 odsto.
