Izvor: Politika, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasadnik pismenosti u Kosančiću
Ispod Radan planine i pored Puste reke nalazi se Bojnik, poznat po mnogim seobama stanovništva koje je odavde bežalo ili kroz njega prolazilo. Opština sa oko 12.500 stanovnika je među najsiromašnijim u Srbiji, prostire se na oko 264 kvadratna kilometra. Gustina naseljenosti – 55 stanovnika na kvadratni kilometar. Po popisu iz 2002, većinu čine Srbi, a oko dvadeset odsto su Romi. Ovo je zabačeni kutak nekad prohodnog područja. Krajem prošlog meseca i Pusta reka se izlila i urušila ivičnjake >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na putu prema selu Kosančić. Čudno selo: na jugoistoku Srbije, a ušoreno, ni traga balkanskim građevinskim uticajima, kao da je usred Vojvodine. Kažu da su se u njega doselili Vojvođani, ko zna zašto, još u 19. veku. Bojnik je jedna od tri (uz Gadžin Han i Žitorađu) opštine u Srbiji sa najvećim procentom nepismenih, oko 10 odsto.
– Najviše nepismenih su Romi – kaže Nebojša Nenadović, direktor osnovne škole "Stojan Ljubić" u selu Kosančić.
Teško prolaze pokušaji da se oni uklope u obrazovni sistem, jer napuštaju školu vrlo brzo. Retki su i oni koji se potpuno opismene i završe školovanje. U razvojnom obrazovnom planu predviđa se opismenjavanje, ali za to je potrebna svesrdna pomoć države i dobra volja. Zato, među 20 pravila osnovne škole, čiji je on direktor, između ostalih, postoje i ova: "Osnovna škola je obavezna i za učenike i za roditelje; zlatne reči su – hvala, izvinite, dobar dan i do viđenja; nemojte biti jači od onoga ko ne može da se brani; ne šapućite drugu, niste vi pametniji od njega; ne bežite sa časova, time postojeći problem postaje još veći..."
Na seoskoj autobuskoj stanici stoji tridesetak dece, čekaju autobus. Oni su iz okolnih sela Donje i Gornje Brijanje, Kacabać i Stubla. Vozi ih privatni autobus. Plaćaju roditelji 500 dinara mesečno za jednog đaka, da ne bude pešak. Deca, inače, imaju pravo na besplatnu vožnju autobusom "Jug-ekspresa", ali je neredovan, kasni, nema grejanje, sedišta pohabana. Oni koji mogu plate privatnika, oni koji ne mogu, ili kasne, ili se voze neudobno ili uopšte ne dođu.
Škola u Kosančiću je rasadnik pismenosti u ovom kraju. Pohađa je 331 dete. Ima i časopis "Đaci đacima" u čijem uvodniku piše da je škola osnovana 1892. godine: "Osnivaju je napredni Vojvođani shvatajući značaj vaspitanja i obrazovanja". U časopisu se mogu naći i reči podrške i ohrabrenja, sećanja bivših i pismeni sastavi sadašnjih učenika, ali tu je i reč o direktoru: "Nebojša se trudi da škola bude drugi dom učenika. Naravno, u školi moraju da se poštuju pravila ponašanja i kućni red. Ipak, vrata direktorovog kabineta su uvek otvorena za sve one koji imaju pametne, nove ideje i predloge..." U školskom razvojnom planu piše: "Najpre ćemo raditi na ... 1. Unapređivanju kvaliteta nastave; 2. Poboljšanju klime u školi; 3. Uspostavljanju intenzivnije saradnje sa roditeljima učenika.
Danas ih u školi nema, kao ni nastavnika, pa nema ni "klime", jer traje štrajk prosvetnih radnika, časovi su skraćeni. Deca na autobuskoj stanici su vesela, jer idu kući. Među njima nije bilo Roma.
[objavljeno: ]
