Izvor: Blic, 09.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rano za izmenu penzijskog sistema
Rano za izmenu penzijskog sistema BEOGRAD - Suština problema pri obezbeđivanju para za isplatu penzija u Srbiji nije u lošem penzijskom sistemu, već u činjenici da nam privreda slabo radi, što za posledicu ima veliku nezaposlenost i sve nepovoljniji odnos broja osiguranika i broja penzionera. Zato se ovaj problem ne može rešiti samo izmenom postojećeg zakona, već preduzimanjem mera za oživljavanje privrede i restrukturiranjem srpskih preduzeća - kaže u razgovoru za 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Mirosinka Dinkić, naučni saradnik Instituta G17, a povodom najava iz Ministarstva za socijalna pitanja da se radi na izmeni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
- Promeniti sada Zakon o penzijama značilo bi baviti se posledicama umesto lečiti uzroke, a to, kao što smo već puno puta iskusili, ne vodi u bolje i napred već vraća unazad. S druge strane, smatram da je još rano menjati penzijski zakon, jer su ostale zemlje koje su prošle tranziciju to radile tek posle isteka pet-šest tranzicionih godina odnosno pri njenom kraju kada je privreda već osposobljena za normalno funkcionisanje. Tip promena koje se najavljuju iz Ministarstva primeren je zemljama visokog standarda ili zemljama na isteku tranzicije, a istraživanje koje je letos uradio naš institut pokazuje da najveći deo penzionera kod nas živi siromašno - objašnjava Dinkićeva.
Prema njenim rečima, slabost najavljenih promena je i u tome što se njima zadržava isti sistem, čime se praktično ljudima samo pogoršavaju uslovi za penzionisanje u nepromenjenom sistemu. Umesto što se radi na izmeni zakona, smatra naša sagovornica, trebalo bi se više pozabaviti problemima u naplati doprinosa za penzijsko osiguranje (na osnovu čega se Fondu polovinom godine dugovalo oko tri milijarde dinara), zatim isplatom primanja za penzionere sa Kosova odakle Fond PIO ne prihoduje nikakva sredstva i utvrditi gde je Fond potrošio milijarde dinara koje se godinama provlače na rashodnoj strani i vode kao 'neposlovni i vanredni rashodi'. Ta stavka pojavljuje se od 1997. godine i provlači se iz godine u godinu, a prema podacima iz 1998. godine iznosila je 4,2 milijarde dinara, što je činilo petinu rashoda Fonda te godine.
Jedna od novina koja se kao najizvesnija najavljuje iz Ministarstva jeste povećanje starosne granice za odlazak u penziju i to najverovatnije za pet godina odjednom. Starosnu granicu, ocenjuje Dinkićeva, svakako treba promeniti, ali nikako ne odjednom. To uostalom nisu radile ni druge zemlje koje su prošle proces tranzicije, već su promene uvođene postepeno. Tako je recimo Češka starosnu granicu za penzionisanje pomerala godišnje za po dva meseca.
- Ukoliko bi granica zaista bila pomerena za tih pet godina, to bi praktično značilo da u Srbiji narednih godina ne bi bilo novih penzionera, a nezaposlenima, među kojima je najviše mladih, smanjile bi se ionako male šanse da dođu do radnog mesta - upozorava Dinkićeva.
R.Marković Ništa do Nove godine
Plan Ministarstva za socijalna pitanja da se novi zakon donese do kraja ove godine u ovom trenutku izgleda teško ostvarljiv i najavljene promene će, po svemu sudeći, uslediti nešto kasnije. To tim pre što je pre izmena republičkog zakonodavstva neophodno promeniti zakon na saveznom nivou, kojim su regulisane osnove penzijskog sistema, smatra Dinkićeva. Bez promena preko noći
- Problematika penzija vrlo je osetljiva materija pa se zato zakonska rešenja iz ove oblasti ne bi smela menjati preko noći. Pre bilo kakvih izmena treba obaviti vrlo detaljna istraživanja i uz saradnju sa stručnjacima i davanjem predloga na ocenu javnosti napraviti kvalitetan plan izmena. Zato smatram da donošenje ovog zakona treba odložiti za par godina - kaže za 'Blic' Mirosinka Dinkić, dodajući da u sadašnjim uslovima nema argumenata za Vladine predloge.
